Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на Лазареву суботу, 4. Априла 2015, Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.

Саслуживало је свештенство и ђаконство архијерејског намјесништва никшићког: протојереј-ставрофор Драган Крушић, јереји Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, Миодраг Тодоровић, старјешина никшићке Саборне цркве, Остоја Кнежевић и ђакони др Никола Маројевић и Константин Дојић.

Литургију је појањем пратио хор Преподобне мати Ангелине, а молитвеном сабрању је присуствовао вјерни народ Никшића.

У својој архипастирској бесједи Преосвећени Епископ Јоаникије говорио је о великом празнику наше Свете Цркве који је посвећен успомени на васкрсење четвородневног Лазара, пријатеља Господњег.

"Господ Исус Христос, завршавајући своје дјело спасења рода људског кренуо је пут града Јерусалима да живот Свој принесе на жртву, да Своју искупитељну крв пролије за живот и спасење свијета, за наше очишћење, за наше препорођење, за нови живот, ново биће, нову заједницу. Он долази у вјечни и свети Јерусалим као побједитељ смрти. Прије Његовог уласка у Јерусалим свети апостоли су Га обавијестили да „умрије Лазар, пријатељ наш“, мада је Он знао и раније за болест Лазареву, а све се то догађало по Божјем промислу“.

"Господ је често долазио у тај дом код Лазара и његових сестара, гдје је владала велика љубав, код породице која је у свему могла служити за примјер свима, а то се видјело и приликом Лазареве смрти. Ожалошћени дом, али и велика љубав сестара према упокојеном брату. И Лазар је био пријатељ Господњи што је веома значајно да се напомене. Бог свакога подједнако љуби, на цио свијет излива Своју љубав, а колико ће она да се пројави и конкретизује то зависи само од нас. Много је значио тај чести контакт између Господа и ове породице па се Сам Господ потресао у духу када је чуо за смрт Лазареву, нарочито када је изишао на његов гроб“, бесједио је Владика Јоаникије.

Он је казао да је Господ хтио васкрсењем Лазаревим да у вјери утврди не само своје ученике, него и народ који Га је свечано дочекао у Јерусалиму као побједитеља смрти и Господара над господарима.

"Kао Богочовјек, имао је посебан однос са Својим пријатељем Лазаром. Није случајно што је он назван пријатељем Господњим, као што је и Аврам назван, а то су ријетки епитети. Али, овдје се стекло много чега, прије свега љубав у тој породици, у тој породичној заједници између брата и сестара, шта има чистије од те љубави, а знамо, драга браћо и сестре, тамо гдје је љубав тамо се и смрт побјеђује. Љубав је јача од смрти. И значило је много то што је Господ лично, оваплоћени Богочовјек долазио у тај дом, у дом свог пријатеља Лазара. Али, не само то него је био и Божји промисао, зато имамо овај данашњи празник, тај чудесни догађај у коме се стекла и велика љубав са три стране и са посебне стране, што је у овом случају пресудно, Божји промисао. Господ је још једном хтио да утврди своје ученике, да их оснажи у вјери да се не поколебају, не само своје ученике, него и народ који Га је тако свечано дочекао у Јерусалиму, који је доживио толико усхићење дочекавши Господа као Побједитеља смрти, као Цара над царевима и Господара над господарима и ту се остварило древно пророштво“.

"Он је, дакле, васкрсао свог пријатеља Лазара само једном ријечју. Да ли је људска ријеч имала силу да васкрсне мртвог из гроба који је већ почео да се распада? Не, Господ је, истина, проговорио људском ријечју, али је придодао Своју божанску силу, божанску моћ, божански глас, позвавши из мртвих Лазара и он Га је, као послушно Његово чедо, послушао из онога свијета, како се каже у црквеним пјесмама Онај Који је дао дисање цијелој твари Он је вратио дисање и четвородневном Лазару, васкрсавши га из мртвих као свог пријатеља, али и да би преко њега утврдио и остале“.

"Коју ми поуку да извучемо из овог чудесног догађаја, браћо и сестре? Да идемо путем Господњим, да узмемо крст свој и да се удостојимо да будемо названи пријатељима Господњим. Свакоме од нас то је омогућено, само од нас зависи да ли ћемо се удостојити те части и тог достојанства“.

"Нека нас Господ молитвама Светог четвородневног Лазара, великог свједока и пријатеља Христовог, упути путем Господњим да бисмо се и ми удостојили те части, тог удјела и славе у вјечној заједници са Васкрслим Христом“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, честитајући празник сабраним вјерницима, а славарима крсну славу.