У недјељу свечаног уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим у Бијелом Пољу организована је Литија.

На Цвијети, 5. априла 2015, када се прославља улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим, улицама Бијелог Поља прошла је Литија вјерног народа, коју је предводио Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, уз бројно свештенство и монаштво епархије.

Уз мошти Свештеномученика Харалампија, крстове и иконе Светитеља, одрасли и дјеца су носили са собом палмино лишће и врбове гране, које су према древном обичају освештане дан уочи Цвијети, на Лазареву суботу, када се прославља празник у народу назван Врбица.

Прије свечане Литије у храму Светих апостола Петра и Павла, Свету архијерејску Литургију служио је епископ Јоаникије.

У својој празничној омилији Владика је упутио молитвене жеље Господу и указао на два празника – Лазареву суботу у Цвијети, који се, иако се славе у два дана, до те мјере прожимају да се тешко могу одвојити.

„Наиме, Господ Исус Христос прије свога страдања, прије него што ће самога себе принијети Духом Светим за жртву чисту, беспрекорну и савршену, ради очишћења цијелога свијета, прије него што ће пострадати и на крсту издахнути,још једном је потврдио да је побједитељ смрти. И не само смрти, него и сваке лажи, заблуде, таме и мржње. Јер, као што је васкрсао четвородневног Лазара из мртвих, у суботу, тако је приликом свога уласка у Јерусалим, у недјељни дан, побиједио злобу, пакост и завист, која се већ била до те мјере организовала, јер су се многе групе завидљивих људи, нарочито оних који су били на већим положајима и који су имали власти овога свијета,удружили и били добро организовани да нанесу сваку клевету, пакост и мржњу и да га осуде као злочинца. И да га проказе."

"Међутим, приликом Његовог уласка у Јерусалим, изишла су дјеца привучена Његовом благодаћу и Његовом животворном силом и Његовим човјекољубљем. Изишао је и народ, који није био још увијек изманипулисан да дочека Господа Исуса Христа као Спаситеља и побједитеља смрти. И како је народ излазио и клицао: "Осана на висинама“ – благословен који долази у име Господње,и како су дјеца прослављала Њега заједно са анђелима небеским, како су се анђели и људи измијешали том приликом, тако је узмицала злоба. Али, иако је узмицала, она се ипак узмакла само привремено."

"Али ето, можемо видјети колико може бити помрачење код људи, колико су људи подложни заблудама и манипулацијама, тако да су многи од оних који су у том моменту, у том одушевљењу, дочекујући Христа са палмом и гранчицама клицали Осана на висинама, касније нажалост говорили: „Распни га, Распни га“. И не само то, него су се многи од оних, који су прославили Христа као побједитеља смрти, који је Васкрсао четвородневног Лазара из мртвих, и који је разорио све заблуде и све замке оних који су му постављали приликом Његовог доласка у Јерусалим, касније огранизовали против побједитеља смрти, против самога Господа и Спаситеља – Бога живога. Да суде своме Творцу, да дигну руке на свога Животодавца."

"Ето дакле, драга браћо и сестре, какав је човјек, може се,када крене добрим путем, успети до висине анђела својим духом, може да доживи просвјетљење и да постане учесник славе Божије и причасник Царства Божијега. Али исто тако је склон помрачењу и паду, тами и заблуди и сурвава се у пакао својим помрачењем и својим лошим склоностима. Сурвава се у таму и у смрт добровољно. Ето, са таквим осјећањем данас излазимо пред лице свога Спаситеља гледајући да будемо са оном дјечицом и са оним простодушним народом који прославља Господа и Спаситеља свијета и побједитеља смрти, да га дочекамо широког и отвореног срца. И да се потрудимо да ове дане Велике недеље постимо молећи се Богу, да се загледамо у своју душу и у своја срца и да их очистимо Божијом милошћу и Божијом благодаћу. Да бисмо се удостојили да се чесно поклонимо Његовим спасоносним страдањима, Крсту Његовом животворном и смрти Његовој живосној, гробу Његовом живоносном. И да се удостојимо да се такође поклонимо Његовом Тридневном Васкрсењу и да га достојно прославимо. Ето, са таквим усмјерењем душе и срца прослављамо овај празник и улазимо у Велику недјељу, која нека буде свима на здравље и на спасење и на радост и на духовно обновљење и нека да Бог међу нама што више љубави, повјерења, заједништва црквенога“, бесједио је владика Јоаникије.

Скоро читаво вријеме Литургије и Литије у граду је падао крупан снијег, неуобичајен за ово доба године. Обраћајући се вјерницима послије Литије, Владика је подсјетио да је до ове године, свечани ход организован по лијепом времену,када све процвјета.

"Као да је Господ провјеравао да ли ћемо изићи на овај свештени ход, па је мало провјеравао нашу вољу и нашу вјеру. Надам се да је посебно велики благослов што смо окупили у славу Христовога уласка у вјечни град Јерусалим, гдје се пројавило Његово царство и Његова сила чудотворна. Нека радост овога празника уђе у сваки дом, нека вјера Васкрсења Христовога прожме свако срце и и све нас у љубави хришћанској. Нека та љубав завлада у породицама, домовима, манастирима у црквама, роду нашем, и у цијеломе свијету“, бесједио је владика Јоаникије.