Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, у сриједу 27. фебруара 2019, поводом ктиторске славе – Светог Симеона Мироточивог, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Вољавац код Бијелог Поља.  

Саслуживало је свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке уз молитвено учешће вјерног народа.

Свештенству, монаштву и вјерницима празник и ктиторску славу ријечима архипастирске бесједе честитао је Преосвећени Епископ Јоаникије.

Он је подсјетио да је древни манастир Вољавац један од првих манастира које је подигао Свети Симеон Мироточиви Свети Стефан Немања, у монаштву назван Симеон.

Говорећи о вјери Светог Симеона, Владика је навео да се он у замаху снаге опредјелио за православље, иако је био крштен од латинских свештеника, у вријеме кад се Црква, још, није била толико радијелила. Својим далековидим духовним очима видио је, по ријечима Епископа Јоаникија, шта ће се догодити и да, уколико остане потчињен римском папи, никада неће добити праву и пуну слободу, ни он, нити његов народ.

„Али, није тајна његове вјере само у томе што је он направио један корак, него што је то своје опредјељење посвједочио цијелим својим каснијим животом. Човјек дубоке вјере, дубоке побожности, молитвености, страха Божјег и то му није сметало да буде велики владар, велики ратник, а нарочито да буде велики ктитор. Први велики ктитор монументалних задужбина у српском роду“, казао је Епископ.
Свети Симеон Мироточиви заузима, до дана данашњег, прво мјесто у нашем ктиторству и задужбинарству. Касније су га поједини Немањићи превазишли, као што је Свети краљ Милутин.

„Са њим су се изједначили још неки, што се тиче броја подигнутих задужбина и њихове љепоте, величине, али је важно да, увијек, знамо ко је први. Свети Симеон је био први који је започео, који је дао замах, снагу, отворио духовне и стваралачке потенцијале нашег рода. Све је то запечатио, касније, још једним својим опредељењем, цијело своје дјело на плану црквеног градитељства, плану стварања државе, одрицањем од сваке земаљске славе, почасти, да своје последње године проведе у испосништву и сиромаштву монашком, у крајњој скромности и послушности Цркви Божјој, а посебно свом сину Светом Сави, тада светогорском монаху. Одрекао се не само власти, него је и из своје отаџбине којом је владао, отишао и нашао спокој у другој отаџбини, у Светој Гори Атонској гдје се упокојио“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Касније се вратио свом народу светим моштима да измири своје синове и да после упокојења пројави своју очинску милост на свом владарском дому и на свом народу, истакао је Владика будимљанско-никшићки, додајући:

„Остао је до дана данашњег духовни покровитељ цијелом српском роду. Велики ктитор, велики молитвеник, велика историјска и црквена личност. Ријетко се то спаја“.

„Нама је посебна част што смо се данас сабрали овдје, у манастиру Вољавцу, његовој задужбини, на светим водама Лима, гдје су задужбине његове браће – црква Светих апостола Петра и Павла, чувена Мирослављева задужбина, његовог старијег брата и црква, коју је, по свој прилици, подигао његов најстарији брат; то је раније била мања црква, а касније је његов синовац проширио и ту засновао Епископију велики жупан Првослав. По свој прилици да је задужбину Ђурђеве Ступове о којој говоримо, подигао као неку мању црквицу, већ, Тихомир“, казао је Епископ Јоаникије, наглашавајући да су, управо, на том подручју дубоки коријени нашег памћења, наше историје и културе, ту је настало и Мирослављево јеванђеље.

„Пошто смо обновили ову светињу, захваљујући побожним и честитим људима, оданим својој Цркви из овог краја, из Бијелог Поља, обновили манастирске конаке, обновили смо и монашки живот. Садашња настојатељица ове свете обитељи, мати Харитина окупља народ, отворила је двери ове светиње гдје се сабирамо на молитву, а нарочито је важно да се овдје саберемо на ктиторску славу“.

„Нека би молитве Светог Симеона Мироточивог кријепиле мати Харитину и све вас овдје сабране. Да не заборавимо нашег великог ктитора, на овај дан да се, увијек, сабирамо. Важно је да се саберемо око Христа Господа Коме је Свети Симеон Немања свој живот посветио, у Коме је свој вјечни спокој и мир и живот вјечни нашао“, закључио је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
По одслуженој Литургији, благосиљан је и преломљен славски колач у славу Преподобног Симеона Мироточивог - Стефана Немање, ктитора древне вољавачке светиње, која је посвећена Рођењу Пресвете Богородице.

Након Литургије, причешћивања и ломљења славског колача приређено је послужење, поводом ктиторске славе манастира, Светог Симеона Мироточивог, који је саградио овај свети храм.