Након Молебана, који је, у недјељу 9. фебруара 2020. служен у Саборном храму Светог Василија Острошког, литија вјерног народа, предвођена свештенством и монаштвом, кренула је у литију кроз град Никшић, исказујући на миран, достојанствен и хришћански начин противљење  дискриминаторском и неуставном Закону о слободи вјере у Црној Гори.

Вјерни народ Никшића је, пролазећи у молитвеном ходу кроз Никшић, пјевајући духовне пјесме и молитве, са црквеним барјацима, иконама, свједочио и ове, као и свих претходних вечери, да је одлучан у борби за одбрану свете вјере православне и својих Светиња.
Величанственом Световасилијевском сабрању, у којем је, како се процјењује, било присутно око 35 хиљада људи, обратио се отац Мирко Вукотић, парох никшићки, који је казао да се у ову ријеку вјерног народа улила ријека, која је дошла из околних никшићких села.

„Да поздравимо људе који су пјешке дошли из сваког села Жупе Никшићке. Овдје су и сестре монахиње из Жупског манастира, дошли су и људи из Драговољића, који су нам 2008. показали како се светиње бране, дошли су из Рубежа, из Граница и Лукова, од Озровог племена из Озринића, Бршна и овдје су стигли заједно са нама“, рекао је свештеник Вукотић.

Вјернима је ријечима надахнуте пастирске поуке бесједио протојереј-ставрофор проф. др Борис Брајовић, старјешина цркве Светог Димитрија на Крушевцу:

„Браћо и сестре, Христови сапутници, ви, који разумијете све и знате да вам наше бесједе и проповједи нијесу потребне да бисте знали да се истина ваших сабрања не налази у њима, већ у вашим лицима и именима у којима се огледа Онај Који нас посматра са висина. То је она топлина погледа на нашим личностима коју осјећамо од Онога Који је сишао са небеских литица да би нас сабрао на нашим улицама“.

„То је ноћас Црна Гора, улице и тргови људског лица, које је обасјано радошћу сусрета човјека и Прволица. Наш нобеловац Андрић рећи ће: Звјезданог неба и људског лица никад се човјек неће моћи нагледати. Гледаш и гледаш, а све је виђено, незнано, познато, ново. Лице, то је цвијет на тој биљци која се зове Човјек, а шта ће, тек, рећи за ова лица са улица Онај Који нас је загрлио љубављу, па нас изабрао прије нашег рођења. Знам да ће му све рећи наш Ћиро, професор никшићке Гимназије и скадарске школе, који је отишао да би Му свој дневник дао и Он га је одмах уписао у толике наше достојне претке и дивне учитеље“, бесједио је отац Борис Брајовић.

Лица са улица наших литија, то су, додао је он, фреске на зидовима Храма, који овај народ подиже у славу Господу.

„И свако ово лице има своје име, Господе, и упиши га у ону Књигу живота да у вјечности просија се Твоја доброта, јер си нам обећао, Господе: Ко призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим Који је на Небесима и пред анђелима Божјим“.

„Знам, кад све ово мине и кад дође ред на сваког од нас да стане пред Његово лице, Он ће нас упитати: Ко си ти? А сваки од нас ће Му одговорити: Ја сам лице са улице из Црне Горе. Ја сам дијете литије. А Он ће нас, радостан и насмијан, загрлити, одмах нас препознати и рећи: Ово су дјеца моја, која су име моје прославили и претке своје нијесу издали, но су потомке своје задужили. То сте ви, браћо и сестре, Христови сапутници, лица са улица свете литије. И сад знамо, кад се воле два бића каже се да је то љубав, а кад се воли међу собом цијели народ, каже се, то је литија! Литија је љубав, то је оно што је Црну Гору, ових дана и ноћи, освијетлило да би је обновило, препородило и сваким благословом испунило“.

„Будућност је у нашим рукама ако се ми, ходајући, постарамо да сами будемо у Божјим рукама, носећи и оне који не могу да нас прате. И од сада, сви ви, осјењени благословом и милошћу свих ових дана, кад се нађете у животним искушењима, прекрстите се и реците у себи: Ја сам дијете литије и чуће вас Онај Коме смо тврду вјеру дали и Коме смо се завјетовали, и помоћи ће вам, доносећи спасење и вама и вашем дому. И зато, кад вас питају ко сте, реците: Ми смо дјеца литија. Тако и никако друкчије“, закључио је на крају свог надахнутог обраћања протојереј-ставрофор Борис Брајовић, на шта је сав присутни народ дао одговор: Не дамо Светиње.