У 12. недјељу по Духовима, 30. августа 2020. Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у катедралном манастиру наше Епархије, Ђурђевим Ступовима.
У литургијској проповједи сабраном вјерном народу Епископ Јоаникије је говорио о празнику Успенија Пресвете Богородице, који се издваја од свих празника посвећених Пресветој Богородици.
„Иако се ради заиста о смрти једног људског бића, Њено успеније, по много чему, подсјећа и упућује и осликава смрт Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа на крсту и Његову сахрану. Иако је, споља гледано, то био догађај као и многи други догађаји који се свакодневно збивају у овом нашем свијету, Пресвета богородица је стварно умрла и сахрањена је по тадашњим обичајима, али то је било само оно што је било споља видљиво. Оно што се догађало чудесно и много тога невидљиво је оно што открива тајну тог великог празника. Зато није чудо што у наставку овог празника цијелих седам дана прослављамо Успеније Пресвете Богородице, славећи на такав начин и Христа Бога нашег“, рекао је Владика Јоаникије, поручивши да је овај велики празник укрепљење за све нас.
„Овај празник нас ослобађа од исконског страха који је у човјековим костима, а то је страх од смрти. Пресвета Богородица јесте умрла, али Њена смрт, Њен одлазак из овог свијета био је толико славан да се он се назива смрћу, него успенијем, уснућем, можемо слободно рећи, преласком из овог привременог, обмањивог живота у онај вјечни, нетрулежни, необмањиви, у Царство Божје“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Поручио је да хришћани треба да се везују Царство Божје, већ, овдје и сада, јер је то, истакао је Преосвећени Епископ Јоаникије, главни избор нас хришћана.
„Ако ћемо да се везујемо за Царство Божје, а то је царство свјетлости, љубави, истине и правде Божје, и овдје треба да чинимо правду, да бисмо се преко правде везивали за Царство правде и за Цара правде и свјетлости. Тако и савјест наша, душе наше, мисли наше треба да буду чисте, да не дозволимо никакво лукавство, ни прљавштина, никакав страх осим страха Божјег. То је свијетли страх, страх да се не огријешимо ни пред Богом, ни пред људима“, поучавао је Владика вјернике, сабране у светој служби Божјој.
Коментарисао је тренутак у коме се налази црногорско друштво на дан парламентарних избора и у периоду који им је претходио.
„Наша искушења јесту тешка и изгледају нам тежа него било кад друго, мислимо да нико није трпио таква искушења као што ми трпимо. Таман посла. Ово је ништа при ономе што су наши преци претрпјели за вјеру, за част, за отаџбину, за будућност свог рода. Није било лако одржати вјеру током петстотина година ропства под Турцима. То је велики залог наших предака и ми треба њих да слиједимо. Имамо примјере, имамо великане. Није то само Његош, него и многи други који су се њему приближили, Свети Петар Цетињски, посебно, Свети Василије Острошки и нарочито, Свети Отац наш Сава, који је основао ову Епископију, освештао ове крајеве, прелазећи много пута као апостол Христов кроз Будимљанску жупу према Зети, Приморју и отуда, опет, према Рашкој“.
„Овдје је била стара постојбина Немањића. Ево, немањићких задужбина долином Лима, црква Светих апостола Петра и Павла, задужбина жупана Првослава, брата Њемањиног, ова задужбина синовца Немањиног, Немањина задужбина Ђурђеви Ступови, Студеница, манастир Морача, задужбина унука Немањиног. Био је обичај да се велике задужбине, нарочито гробне, као што је и ова гробна задужбина у којој је сахрањен жупан Првослав, кнез Стефан у Морачи, кнез Мирослав у Бијелом Пољу, не подижу на туђој земљи, него на земљи коју си наслиједио од својих родитеља, на свом наслеђу, не на освојеној, купљеној него на наслијеђеној земљи“, поручио је Епископ Јоаникије.
Довољно је, сматра он да знамо и у овом времену на ком наслеђу стојимо и које наслеђе треба да чувамо.
„Имамо данас ове изборе. Треба да се радујемо. Сваки онај човјек који изађе на изборе и гласа по својој савјести, по свом убјеђењу, за добро и за добру будућност своје дјеце, мислим да је испунио своју дужност и пред државом, и пред својом савјешћу, и пред људима, и пред Богом. Ако мислимо да нам буде боље, треба да гласамо за оно што мислимо да је добро и да је увијек добро. Нека буде на здравље овај празник, недељни дан Васкрсења Христовог, нека нас свјетлост Васкрсења Христовог, увијек, обасјава и милост, молитвени покров и заступништво Пресвете Богородице“, закључио је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
