У недјељу 31. августа 2025. године, у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу, служен је молебан за благословен почетак нове школске године.
Молебан је служило свештенство никшићке Саборне цркве, а присуствовали су и молитвено учествовали, у великом броју, дјеца, омладина, родитељи, наставници, професори.
По завршеној молитви сабране је поздравио протојереј Миодраг Тодоровић, рекавши да Христос хоће да се старији уче од дјеце, јер, како је казао, много више старији могу да науче од дјеце, него она од старијих.
„Да научимо ту незлобивост, непосредност, ту чистоту, јер смо ми кроз неке своје лажи, кроз труле компромисе, кроз своју посуновраћену културу која се не може назвати културом у правом смислу ријечи помало затровали душе своје. Зато нас Христос позива да се угледамо на дјецу, поготову би требали просветни радници да имају на уму, и просвета и образовање да упућује на то, у основи ријечи просвета је ријеч светост, а у основи ријечи образовање је лик, образ је лик на црквенословенском, да дјецу треба тако васпитавати да се у њима направи лик племенити, лик који неће бити конфузан, истински лик, све оно што је добро да се код човјека развија, а то води према светости“.
Поучавајући је да то ништа не може да замијени, отац Миодраг је навео да је добро да човјек буде и стручњак, али ако је само стручњак без људскости, онда је то, по његовим ријечима, прилично сиромашно.
„Није човјек само да се спрема за тржиште рада, него човјек треба да осјети вјечност, да осјети срећу. Не треба школа, ни факултет да буде дриловање, него треба истински да је васпитна, вас-питати, да та храна буде пробрана, да та храна буде одабрана и да се не намеће, него да се нуди са љубављу и дјеца ће се томе одазвати. Немојмо ми наше конфликтне ситуације и нешто што ми старији имамо неразријешено и сами по себи неразријешених ствари, д атакву енергију преносимо на дјецу и да дјецу учимо да буду обични који ће да репродукују оно што пише у уџбенику или што учитељ каже на часу. Дјеци, прије свега, треба слобода зато Христос каже: Пустите дјецу нека долазе к мени, јер је таквих Царство Божје. За нас старе каже: Ако се не угледате на дјецу, нећете видјети Царство Божје“.
Свештеник Тодоровић запажа да се сада шири једна енерија под видом успјешности. Оцијенио је да није добро да човјек буде успјешан од данас до сјутра, него је добро да буде жив сваки дан и да буде срећан у животу.
„Срећан се може бити само ако се радујемо срећи другога, како кажу: Твоје је оно само што си другоме дао. Егоизам је нешто најстрашније, нажалост, што се данас развија у овој некој савременој цивилизацији. Бојим се да је то пораније добро видио Свети Отац Јустин Ћелијски кад је рекао да ми живимо у доба атомске технике, а прашумске етике. Зато није добро да једемо једни друге, него је добро да смо радост једни другима. Како каже Свети Серафим Саровски, он је сваког човјека поздрављао са: Христос васкрсе, радости моја, а човјек је човјеку радост јер је у сваком од нас читава васељена на неки особени, на неки личносни начин. Зато је личност оно што је највећа тајна, како каже Његош: Чојак чојку тајна је највиша. Једни у другима треба да гледамо ту тајну као дјеца кад се играју незлобиво и мало се споречкају, али одмах наставе да се играју, а ми од неке мале ријечи направимо брдо неспоразума“.
„Оно што је данас основни проблем код нас старијих то је да нијесмо способни за отворену комуникацију, за отворени однос, него се лажно представљамо једни другима и бојимо се једни од других. То не треба на дјецу да преносимо. Много се прича о реформама у школству, али се никад не прича ко треба те реформе и ко треба те експерименте да трпи – дјеца, а много је било тих наопаких реформи јер је свака припремана из неке мале перспективе. Поготово у данашњем времену напретка технологије, али човјек је и прије хиљаду година патио и туговао и радовао се, човјек је у својој бити биће које тугује ако нема слободу. Зато ми старији, нарочито у школском систему не смијемо ту нашу несигурност да пренесемо у виду агресивности на дјецу“, бесједио је о. Миодраг.
