Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на 11. недељу по Духовдану, 23. августа 2020. Свету Архијерејску Литургију у храму Преображења Господњег, на Жабљаку.

Ријечју литургијске проповједи, након причешћа вјерног народа, обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, говорећи о празнику Преображења Господњег, који је слава жабљачког храма и крсна слава града.

Владика је навео да је Свети апостол Петар заједно са Светим Јованом Богословом и Светим апостолом Јаковом видио, на Таворској Гори, лице Христово које је засијало Божанском вјечном и нествореном свјетлошћу. Та свјетлост, додао је Епископ, осјенила је и Свете апостоле, просвијетлила је њихове умове, њихова срца и нашли у новом стању, које тешко могу ријечи описати.

„Када су видјели како је лице Христово засијало на молитви ноћу јаче од сунца, а хаљине Његове заблистале, и тај страшни призор када су се јавили пророци Мојсије и Илија из оног свијета и разговарали са Христом, Свети апостоли су попадали од страха. Међутим, то није био онај обични страх и зато говори Свети Петар: Господе, добро нам је овдје бити“.

„Како да не уздрхти биће човјека смртног, трулежног, слабог, грешног када га дотакне Божја свјетлост и када га Бог удостоји да, колико је то њему могуће, види славу и љепоту Царства Божјег, јер се преко Преображења Христовог пројавила слава Царства Божјег које је сво у свјетлости, у истини, љубави и правди, а пројава свега тога је Божја свјетлост“, казао је Владика.

Славећи Преображење Христово, које се празнује до уочи Велике Госпојине, ми, по ријечима Епископа Јоаникија, прослављамо Божју свјетлост и њоме се напајамо.

„Овај празник има нечег заједничког са Богојављењем, са Крштењем Христовим. На Јордану, приликом крштења Христовог, јавио се Бог Отац, а на Гори Таворској јавио се Бог Отац са истом ријечју, потврдио је да је Онај Који се преобразио Син Његов возљубљени Кога треба да послушамо. Та слава лица Божјег, љепота и свјетлост, је откривење Духа Светог. Као што је на Јордану сишао Дух Свети у виду голуба на Христа тако се пројавила свјетлост, а то је, заправо, она одежда којом се Бог одјева од вјечности у благодат, силу и славу Духа Светог“, поучавао је Његово Преосвештенство.

Додао је да је истинита вјера у Оца и Сина и Светог Духа савршена вјера, наша вјера је пуноћа вјере.

„Православна вјера је вјера свјетлости, Божје љубави и милости, вјера коју нам је Господ Исус Христос, оваплоћени Бог и Спаситељ, проповједао и својим примјером посвједочио и Који се јавио, не само као Учитељ, него као Усавршитељ вјере, а то много значи. Свети апостол Павле у Посланици Јеврејима, Господа Христа због тога што је Он далеко испред свих других који су проповједали вјеру и прије и после Њега, назвао је Усавршитељем вјере – Онај Који је вјеру уздигао високо и Који је открио њену праву славу, љепоту, дубину, ширину и висину“.

„И ми, сабрани у храму Преображења Христовог и у сваком другом храму, на светој служби, увијек можемо рећи: Господе, добро нам је овдје бити. На такав начин свједочимо да је наша вјера апостолска, да имамо исто оно осјећање као и Свети апостоли, по мјери наше чистоте и вјере“, бесједио је Владика Јоаникије.

Навео је да је лијеп повод који их је сабрао данас на Жабљаку, у наставку празника Преображења Христовог.

„Овдје су људи обновили стари звоник. Многи су приговарали да Црква, како они кажу, опет, девастира „црногорске светиње“, а не знају да је овдје био стари звоник. Нашли смо фотографије, овај је много љепше урађен, а стари је пропао. Овај је тако лијеп и украсио је овај свети храм. Људи су се потрудили, као што су се потрудили и око украшавања ове светиње. Ми и у најтежим временима радимо, стварамо и уљепшавамо“.

„Прије свега, треба да радимо на уљепшавању својих душа, на уљепшавању живота кад ширимо љубав братску и хришћанску међу нама. То је највећа љепота, али та љепота наше вјере никада није без дјела. Она увијек ствара и нешто што је видљиво. Надамо се да ћемо, убрзо, ако Бог да, започети да градимо Саборни храм на Жабљаку. То је жеља цијелог народа вјерујућег са Жабљака. Неки су мислили и тако су били пројектовали да на Жабљаку не буде више ниједног вјерника. Нијесу та времена давно била када је Жабљак величао Броза, а са њим и оне који су разарали дом Божји, који су браћу убијали и који су се са тиме поносили. Не дао Бог никад такве хвале и поноса“, поручио је Преосвећени Епископ.

Ипак, Бог је, указао је Владика, судио другачије, па на Жабљаку има праве, истините вјере, а Преображење се слави као што су жељели наши преци, који су подизали овај свети храм.

„Подигли су га да би њихово потомство имало светињу да се у њој Богу моли, али и да њихови потомци подижу светиње и да их чувају. Наравно, ми ћемо тако наставити, како год буде. Ово јесу тешка времена, искушења, народ се мало збунио и уплашио, а ја вам кажем: Они који су на путу Божјем не треба ничег да се боје, осим Бога живога. То је онај племенити страх који нас још више привлачи да чинимо добро и угађамо Богу, страх да се не огријешимо о светињу, о гробове својих предака. Нека се боје они који су ударили на Светињу, који су ударили на завјете својих предака и кренули да присвајају оно што је Божје да буде њихово. То никоме добра донијети није могло до сада, па неће ни у будуће“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Он је, овом приликом, Медаљом Светог великомученика Георгија I степена, највећим одликовањем Епископије будимљанско-никшићке, одликовао Вука Вуковића, бившег полицајца, који је, у знак подршке Српској православној Цркви у Црној Гори, вратио полицијску значку.

Владика је заблагодарио вјерном народу на оданости и љубави према Цркви, вјери, Светињама, светој служби, а посебно према храму Преображења Господњег на Жабљаку.

Уручене су архипастирске грамате и захвалнице појединцима, који су се својом љубављу и трудом, уградили у уређење и уљепшавање овог светог храма.

Архипастирском граматом одликовани су: Лазар Зековић, Светозар Радојевић, Горан Радојевић, Мираш и Мирко Вуковић и братство Крстајић.