У трећу недјељу послије Васкрса - Недјељу Мироносица, у цркви Светих апостола Петра и Павла литургију је служио протојереј Дарко Пејић.

Жeне Мироносице су први свједоци Христовог Васкрсења. Ова недјеља посвећена је и Јосифу Ариматејском, једном од тајних Христових ученика као и Никодиму, који је тајно долазио Христу и слушао његову науку. Обојица су извршила погреб Христов. Поред Марије из Магдале, остале мироносице које су у први дан недеље дошле на гроб да помажу Христа, биле су: Саломија, кћи Јосифа Обручника, а супруга Зеведејева, мајка Апостола Јована Богослова и Јакова и Марија, мати Јакова Малога и Јосије (Мк 15,40). Апостол Лука спомиње још и Јовану (Лк 24,10). Бесједећи послије литургије о. Дарко је казао да су сви вјерници свједоци Христовог Васкрсења.

"И оне су показале најтврђу и најјачу вјеру, онда када су под Крстом Христа оставили сви. И ученици и Апостоли, сви осим најмлађега Светога Јована Богослова. Остале су ове жене Марија, Магдалена и тако су и у недјељно јутро прије зоре прве потрчале на Гроб да помажу тијело Господа. Међутим нису ни оне, браћо и сестре имале пуноћу вјере и нису познале Христа као Богочовјека. Оне су имале само огромну љубав за Господа. Вољеле су Господа свим срцем својим. Немојмо да заборавимо да је Господ из Марије Магдалене истјерао 7 демона или 7 страсти. Тако да је ова жена, познавши љубав Божију, и сама постала и показала велику љубав према Богу. Успут идући према Гробу Господњем оне су размишљале ко ће им одвалити камен од гроба, међутим када су дошле на мјесто гробно, нађоше камен одваљен и гроб празан. А тамо гдје су биле ноге Господње сјеђаше Анђео, или, како Јеванђеље каже младић сав у бијелом, који им рече: "Не плашите се, Исуса тражите Назарећанина распетог; устаде, није овдје, ево мјесто гдје Га метнуше. Идите брже те кажите ученицима Његовим да је устао из мртвих“.

"Да нису имале пуноћу вјере и да нису још познали Господа као Сина Божијег, говори њихов поступак, каже „побјегоше од гроба, уплашише се веома ... страх велики обузео их“. Међутим, браћо и сестре, Господ им се јавио и утјешио их, као што се 40 дана јављао Светим Апостолима у разним приликама. У прошлој недјељи смо слушали како се јавио два пута, најприје Апостолима без Томе, па онда заједно са њим. Слушали смо како је Томи показао ране своје и тиме му показао да није само Дух Васкрсао него и тијелом, да је Господ Васркрсао и успоставио новог човјека, подигао, усправио и вратио му достојанство. Међутим, оно што је важно, браћо и сестре, оно што хоћу да кажем, сви Хришћани, сви ми смо свједоци Васкрсења Христовога. Јер ако нема Васкрсења онда је све залуд, онда је наша вјера само прашина."

"Зашто многи људи, па чак међу Хришћанима нажалост има људи који не воле Господа, не воле Христа: Зато браћо и сестре, што бити у близини Божијој, значи бити потпуно освијетљен. Близина Божија не допушта да се сакрије нешто. Да човјек неки гријех и нешто у себи има, да се то не покаже и не види. Е због тога зло устаје, због тога су злобници устали и распели Самога Господа, због тога су гонили и убијали апостоле, мученике, ево ускоро ћемо да славимо таквог светога великомученика Георгија, који је убијен само зато што је био Хришћанин, зато што је освијетио злобу римску и показао им колико су злобни и грешни. Немогуће је трпјети такву свјелост и боравити у близини њеној, они су устали и убили га. И данас, браћо и сестре, исто има доста људи који на Хришћане устају и приговорају и изговарају се и налазе милион изговора. И данас људи кажу: "Е кад видим ко све иде у цркву и какви све иду....“, у ствари тако прикривају своју злобу, своју лијеност што не долазе у храмове. Тако крију своју не-храброст да чине добра дјела, свој тврдичлук јер им је жао да учине и помогну другоме човјеку. И тога ће браћо и сестре, бити до краја времена. Ето то је Васкрсење Христово - свјетлост која освећује све, показује свакога човјека онаквим какав стварно јесте, не онаквим какав он жели да се прикаже пред Богом и пред другима, него га освјетљава цијелог и показује све његове мане и врлине. Нека Господ и нас обасја као што је свете Мироносице, Њему слава и хвала. Амин“, бесједио је о. Дарко.