Видовдан прослављен молитвено у манастиру Ђурђеви Ступови
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у уторак, 28. јуна, на празник Светог мученика Кнеза Лазара и свих мученика српских – Видовдан, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.
Преосвећеном Владици је саслуживало бројно свештенство и свештеномонаштво Епархије будимљанско-никшићке, а богослужење је појањем пратио хор Свете мати Анастасије. Сабраном народу празник је пригодном бесједом честитао Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, говорећи о личности Светог кнеза Лазара, који међу страдалима за вјеру и отачаство, за светиње и за потомство, заузима централно мјесто.
“Он је вођа српских мученика и новомученика, он је вођа српског народа, јер српски народ је био мученик кроз цјелокупну своју историју до дана данашњег и природно је да народ гледа у свог вођу. Стојећи пред свијетлим лицем Светог кнеза Лазара видимо многе врлине којима је засијао у вријеме земаљског живота – његову племенитост, мудрост и храброст, јер је војевао за своје отачаство и трудио се да обједини српске земље, које су се полако почеле раздвајати. Био је човјек велике културе и широког образовања за то вријеме, а доста је било само то што је чувао и поштовао сјај и величину, коју је наслиједио од својих духовних предака“.
“Није био узурпатор, као што су поједини отимали и грабили себи што више части, власти и богатства, него се смиравао пред толиким насљеђем Светих Немањића. Иако је могао да се прогласи за цара, а то би му на неки начин и припадало, он то није хтио, јер није потицао од Свете лозе Немањића, није био насљедник по крви, али јесте по духу. Управо зато што се одрекао да прими царство и достојанство цара, Бог га је кроз то одрицање припремао да се назове царем у другом смислу, а и наш народ га је увијек називао царем, иако је на земљи био кнез. Опредијелио за Царство Небеско, опредијелио се за Цара над царевима, за Господа и спаситеља нашег Исуса Христа, са Којим на Небу сацарује и са Којим се на Небу сапрославља, јер је постао учесник Његове вјечне славе, причасник вјечне славе и вјечног живота“, казао је Преосвећени владика Јоаникије.
Оно што је главна врлина личности Светог кнеза Лазара, према ријечима Његовог Преосвештенства, представља и суштину косовског завјета, а то је вјера православна, за коју је овај наш велики владар био спреман и главу да положи.
“Свети кнез Лазар у свом земаљском животу, са мјеста на које га је Господ поставио, управо се највише трудио око вјере. Доказ његове вјере и његове љубави према Богу јесу и толике задужбине које је подигао, не само прекрасну Раваницу, него и многе друге. Зар доказ његове љубави према Светој Цркви није и помагање Хиландару и другим Светињама на Светој Гори Атонској и обнављање немањићких Светиња и примање монаха, духовних учитеља, исихаста којима је тада напунио Србију. Напунио је духовношћу православном, просветио народ и продужио дјело Светих Немањића. Његова вјера може да се упореди са вјером Светог Симеона Мироточивог или Стефана Дечанског. Ни у чему није мањи од њих на Небу, иако се трудио да се ничим са њима не одмјерава на земљи, осим да чува насљеђе које су му завјештали Свети Немањићи“.
“Такав човјек, таква личност, такав владар, који се највише трудио да Богу угоди, служећи Цркви и народу, обједињавајући народ и чувајући највеће вриједности које је тај народ стекао – Цркву, културу, духовност, светиње, државну идеју, онда није чудо што је био способан и да главу своју положи за своје отачаство, за своје светиње. И управо наша народна пјесма изражава ту његову вјеру и његово завјештање када пред Косовску битку храбри своје војводе, а народ је то лијепо осјетио и на свој начин о томе пјевао. Храбрећи их да не жале за својим животом, богатством и ничим земаљским, јер је дошло вријеме да се гине за вјеру и да се да одговор Христу. Свети кнез Лазар се уподобио Христу својом жртвом, говорећи: “земаљско је за малена царство, а небеско увијек и довијека“. Опредјељујући се за Небеско царство и нас је увео у тај завјет“, закључио је на крају бесједе Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.
Током литургије служен је помен свим косовским јунацима, мученицима и новомученицима од Косовске битке до данашњег дана.
