Епископ Методије: Свети Јован Крститељ нас призива да се вратимо из ропства гријеха у слободу Божју

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, на празник Зачећа Светог Јована Крститеља, у четвртак 6. октобра 2022. године, Свету Архијерејску Литургију, у цркви Светог Јована Крститеља, у Затону код Бијелог Поља.

Сабраном вјерним народу обратио се Преосвећени владика Методије, честитајући данашњи велики празник и храмовну славу.

„Срећна слава, дивна слава дивног Светитеља на дивном окупу и сабору, благословеном на којем смо се окупили да угледамо лице Христово, лице Божје, лице Онога Коме је Свети Јован Пророк и Претеча и крститељ Његов припремао пут и равнао стазе Његове и Који је спој Старог и Новог завјета, један од последњих пророка, а један од првих апостола и наговјештача Јеванђеља и науке спасења, Јеванђеља Христовог“, казао је Епископ.

Додао да је Свети Јован Крститељ проповједао у пустињи, а пустиња, по ријечима Владике Методија, није само географски простор, већ има дубоко теолошко значење у Светом писму у којем се помиње.

„Најпознатији дио гдје се она помиње јесте кад је народ Израиљев из ропства египатског избављен био па је 40 година кроз пустињу ходио да би се припремио на тај начин за улазак у обећану земљу. Пустиња је оно мјесто гдје се човјек сабира, гдје трпи доста недаћа и искушења, али и гдје гледа близину Божју, гдје му Господ свакодневно помаже, као што је изабраном народу давао ману и воду“.
„Тако увијек у недаћама и пустињи нашег живота који проходимо, спремајући се за гледање лица Божјег, ми примамо помоћ Божју и благослов Његов и милост Његову да би добили снаге, да би издржали на овом нашем ходу кроз пустињу“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Свети Јован, по Владикиним ријечима, је позивао на покајање, а покајање – метанија на грачком значи преумљење, промјена начина размишљања.

„Та промјена са собом подразумјева и промјену поступања, даје за последицу драгачија наша дјела, јер од мисли почиње све. То је преломна тачка духовног живота. Зато су сви Оци духовни који су учили народ побожности, вјери и спасењу увијек говорили да је на првом мјесту трезвеноумље, значи чиста мисао, освештана, благословена, свијетла. Онда ће цијели живот наш бити свијетао, ако буде мисао свијетла и ако буде добра и благословена. То је порука данашњег празника нама хришћанима, двије хиљаде година, после онога кога се данас сјећамо и прослављамо и дубоко поштујемо“, казао је Епископ Методије.

Поучавао је да покајање и метанија са староарамејског језика, а што је преведено на грчки, значило је и вратити се или обратити се.
„Одакле то човјек треба да се врати покајањем својим? Треба да се врати из ропства гријеха у слободу Божју. То је оно на шта нас Свети Јован призива. То је припрема да се угледа лице Божје. Сваки пут кад дођемо, не само на овако велике саборе, празнике и славе као што је овог светог храма и мјеста данас, него је свака литургија, која се служи, виђење лица Божјег, кад се припремамо да приступимо чаши Господњој у којој нису обични хљеб и вино, него су само Тијело и Крв Христова“.

„И тај физички сусрет са Богом, не само у мислима и у својим дубоким осјећањима и љубави према Њему, него Бог нам је кроз Свете тајне дао у Цркви, коју је Христос основао, дао нам је и Свете тајне да што интензивније живимо заједно са Христом и да осјећамо Његово присуство. Ми нисмо у овом свијету сами. Сваки наш удисај и издисај, сваки тренутак у нашем животу треба да буде преиспуњен дубоким осјећањем присуства Божјег“.

„Они људи који само понекад нешто наслуте или осјете Његову близину, то су људи као кад би умирали од глади а у соби у којој се свакодневно налази изобиље хране око њих. Господ је у сваком тренутку ту, са нама и око нас, а највише врхуни тај сусрет наш са Њим у светој Литургији и Светом причешћу. На то је позивао Свети Јован Крститељ Коме дугујемо поштовање због тога што нам је показао пут којим треба да идемо и дао примјер, а Ономе Коме је приправио пут, Царству небеском које је носио у својој личности Христос Бог наш и дао га кроз Духа Светог на свете апостоле и своје ученике, на нас до данашњег дана и до краја свијета и вијека, Њему нека је слава и поклоњење“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Методије.          

Након свете службе Божје, преломљен је славски колач и освештано жито.

Овом приликом су додијељене архипастирске грамате за показану љубав и доброчинство према својој светој Цркви, приликом обнове цркве Светог Јована Крститеља у Затону. Одликовани су  Бранислав Кљајевић из Блишкове и Зоран Прелевић из Затона.

Уприличена је трпеза љубави уз пригодан културно-умјетнички програм.