Матија Бећковић на "Данима Његошевим“ у Никшићу

У Никшићу ће, у петак 28. октобра 2016, у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког, у оквиру манифестације "Дани Његошеви 2016“, бити уприличено пјесничко вече "Праху Оца поезије“ академика Матије Бећковића.

Тим поводом је, дан раније у Духовном центру Преподобног Исаије од Оногошта у Никшићу, одржана конференција за новинаре.

У име Књижевног друштва "Његош“, дугогодишње институције културе, која је препознатљива по организацији важних манифестација, посвећених лику и дјелу Петра II Петровића Његоша, а која ове године организује шесте по реду Дане Његошеве, обратила се Милица Бакрач.

Он је казала да ова традиционална духовно-књижевна светковина сабира око имена нашег владике и пјесника Луче, Вијенца, Шћепана Малог најважније писце из савремене српске и словенске књижевности. Након пјесничке вечерипознатих српских аутора из Црне Горе, која су,крајем септембра, наступилиу Бијелом Пољу, "Дани Његошеви“ се настављају у Никшићу, свечаном академијом, која ће се одржати у Црквено-народном дому "Светог Василија Острошког“,у петак 28. октобра у 19 часова.

"Пјесничку искру ће зажећи академик Матија Бећковић: "Прахом оцу поезије“. Ову, с правом можемо рећи, свечану академију музички ће озарити хор „Светог новомученика Станка, такође важна институција којом маестрално руководи Ленка Дурутовић. Предсједник Књижевног друштва "Његош“, Милутин Мићовић поздравиће Никшићане пригодним словом“.

"Као и на свим Данима Његошевим, очекујемо да ће нас још једном окупити Ловћенски Тајновидац, да се саберемо, да се погледамо, да положимо рачуне Његошу, у овом времену кад његово племе "сном мртвијем спава“. Сви људи који дођу, одазваће се Његошевом зову и слову, више него ли позиву организатора. Његош нас је обавезао и обавезује нас. Његошу и његовом дјелу дугујемо. Док трају Дани Његошеви, трајемо и ми као духовни народ, свјестан свог претка и родоначелника поезије“, казала је Бакрач.

Овогодишњи "Дани Његошеви“ одвијају се под слоганом "Његош, српски архетип“, указујући тиме да је он наш почетак, основа, дубински, језички калуп и формула кроз које се препознајемо, рекао је Милутин Мићовић, предсједник Друштва.

"У овој националној, културној конфузији, посебно у Црној Гори, Његош у овим нашим данима, и у овој нашој Црној Гори, има највише посла, али сам не може. Надамо се да смо,са високим држањем Његоша изнад нас, изасланици његове мисије, а јесмо ли то ми, видјећемо“.

"Матија Бећковић је ново чудо у српској поезији, јер је он покренуо запретане силе и значење српског језика. Управо када је народни језик све више био изложен презиру не само од учених људи, чак и народ сам губио је повјерење у свој језик, појавом Бећковића тај језик је добио нове силе. То се одмах препознало и ушло у колективну свијест иево, већ скоро, 50 годинаод кад тај Бећковићев језик кријепи народ који је поново себе препознао у свом језику и видио оно што сам без пјесника није могао да открије у њему. Зато народ воли уживо да чује пјесника Матију Бећковића који је сабрао те кости народног говорног језика и дао им нову силу и нови живот“, рекао је Мићовић.

Академик Матија Бећковић пред никшићком публиком представиће нову књигу, поему "Праху оца поезије“, у чијем наслову је, према Мићовићевим ријечима, уплетено више важних асоцијација од "Посвете праху оца Србије“ до Оца поезије.

"У овој поеми Матија се највише приближава Његошевој идеји да је Бог Отац поезије, да је Бог зањат вјечито творитељном поезијом чије дејство преноси на човјека. То дејство прво прихватају пјесници јер су они под дејством неба, како каже Његош. Матија се није овдје представљао новим,дубоко религиозним поемама, које је написао последњих неколико година, а ова је посвећена директно Његошу, Лучи, оцу поезије и Небеском Оцу Који излива ту поезију на нас“, нагласио је Милутин Мићовић.

Он је додао да се програм манифестације "Дани Његошеви 2016“ организује уз помоћ Фонда за заштиту и остваривање мањинских права Црне Горе, што није нимало случајно.

"Српски народ у Црној Гори је, позваничном идеолошком вредновању у Црној Гори, народ другог реда, народ који нема статус, који није уважен од ове државе, али, њему је најбитније да је уважен од Његоша, од Бога и од свог културног наслеђа. Тако се боримо и стојимо у свом имену и језику“, поручио је Мићовић.