Донаторско вече за изгардњу храма Светог Саве на Жабљаку: Овај храм је симбол духовног јединства нашег народа и символ душе народне
Благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Методија, у понедељак 27. новембра 2023. године, у организацији Православне фондације, у Београду је одржано донаторско вече на којем су прикупљана средства намијењена за изградњу храма Светог Саве на Жабљаку.
Сабрање је благословио Преосвећени Епископ Методије, обративши се гостима добротворне вечери и учесницима програма.
„Код нас на Жабљаку је кроз историју је било и радосних и распетих дана, а ово вече и овај дан у којем се сабирају сви ови дани у којима ћемо да градимо овај Саборни храм је уствари круна свега тога и свих тих протеклих дана до дана данашњег. Ово је дан који је свешетак свега онога што се догађало од времена Светог Саве до данашњег дана али је и почетак оног светог богољубног и братољубног што долази и што ће се догађати у овим временима која, ако Бог да, долазе. Хвала Богу да је сазрело вријеме свима нама Дурмиторцима по тијелу и свим другим високовисинцима по духу без обзира на поријекло, свима нама са разних путева, расутих, различито прођених и вођених на мору живота, различитих настројења, личних и породичних, различитих историја, различитих, а истих, милошћу Божјом данас сливених у једно“.
„Зато нам је Бог и дао јер смо се на једном другом плану, не дурмиторском, већ свељудском, дубоко интимно и искрено опредјелили за Царство небеско, које је увијек и довијека. Све што се данас тиче нас и цијелог српског рода широм ових простора словенских и што се тиче цијеле Европе и свијета, а не само цара Лазара и Косовског завјета, стало је на коцку човјековог избора између плодова добра и зла, између два царства небеског и земаљског. Тако је било некада, тако ће бити свагда. Љубећи и опредјељујући се за небеско, сабрали смо се данас да заблагодаримо Богу, да се Богу поклонимо, Њиме прожмемо и Њему сљедујемо, да се просветимо, да братском љубављу и слогом узрастемо са овим храмом укорак и вјеру својих предака у темеље храма светог да салијемо, у зидове да упишемо, у крстове да позлатимо и у нашу дјецу да уложимо“, казао је Владика.
Они, који су се душом Христу Богу клањали, Бога љубили, Богом надахњивали, учили су нас, додао је Епископ Методије, како ваља живјети и мријети за светињу и за истину Божју.
„Поносни смо на њих, јер су нас они довели овдје и зато је овај храм символ духовног јединства нашег народа и символ душе народне. После дугих времена смрти, како Добрица Ћосић пише, долази стварно и могуће. Сваки храм је душа града и слика човјека у том граду, у том народу и цјелокупном земљаском шару. Према тумачењу историографа храм се увијек зида у одређеном историјском и духовном тренутку који никад није случајан. Тај је храм припреман вјековима и чекао је своје вријеме да се отјелотвори стрпљиво, с поуздањем у нас којима је од постања предат из руке у руку, из генерације у генерацију до нас, од Бога чија га љубав отпрема ка нама“.
„Он се неминовно догађа и чекао нас је у овом времену да будемо спремни за њега. Та спремност ријетко само финансијска или правна или било која друга земаљска, то су само посљедице и околности једне много веће и важније и прве акције, истинске и провјерене духовне зрелости, духовне насушне потребе и љубавне интерактивности нас и неба. За овај смо се храм припремали кроз све наше претке, за њега се припремамо и кроз нашу дјецу. Храм се увијек рађа у вријеме које је Бог одабрао, на мјесту које је Бог одабрао, међу нама које је Господ одабрао. А ко смо ми? Ми смо ови овдје који јесмо и сви други који јесу у Господу будни и свијетли. Ми који јесмо су у ствари сви наши очеви и мајке, и ђедови, и прађедови, све њихове патње и пјесме, сузе, зној крвави, јауци и трпљење, глад, оскудица, вапај и покајања, крв проливена за слободу, за брата, за вјеру, за језик, за име и част, њихова мудрост за позвање и познање добра и пута Божјег“, навео је Његово Преосвештенство.
Ми смо, истакао је Владика Методије, све оно што је у Господу рођено и Господом вођено прије нас, за нас и после нас.
„У нама се данас пресретло вријеме које тече, вертикалом с неба благословено творећи крст на мјесту гдје подижемо храм, сљедујући љубав Божју на спасење човјека и цијелог свијета, тако да овај храм, који се рађа и расте пред нашим очима праслика је невидљивог храма, који се вјековима прије стварао у небројеној колони охристовљених душа Божјих, које су се овдје под Савиним благословом родиле и бродиле свијетом, пронијевши свој охристовљени, светосавски ген диљем и широм свих лијепих ријечи и добрих дјела, накупивши мјеру да се заруди и да запупи овај храм. Нека невидљиви храм из наших срца изиђе на видјело и нека крене у свој историјски ход и небески вход. Нека да Господ да овај храм на Жабљаку буде цвијет поникао из хришћанског сјемена, који је Свети Сава собом међу Србе донио и просијао. Нека да Господ да овај свети храм овјенча и Дурмитор у ове наше дане“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Методије.
Одржан је пригодан културно-умјетнички програм у којем су учествовали: естрадни умјетник Миломир Миљанић, народни гуслари: Бошко Вујачић, Славко Јекнић и Милан Ковачевић, пјесници Благоје Баковић и Марко С. Марковић, глумац Александар Дуњић и група „Расија“.
