У славу Светог Николаја Мирликијског, обрасца вјере православне
Празник Светог Николаја Мирликијског, понедјељак 19. децембра, у Никшићу је прослављен је молитвено и свечано. Свету Архијерејску Литургију, у Саборној цркви Светог Василија Острошког, служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Саслуживало је бројно свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке: протосинђел Никифор (Миловић), протојереј-ставрофор Алекса Павловић, свештеници Василије Брборић, Миодраг Тодоровић и Остоја Кнежевић, те ђакони Антоније Корунић и Никола Маројевић. Молитвеном прослављању Светог Николаја присуствовао је, у великом броју, вјерни народ Никшића. Вјерницима и свечарима празник је честитао јереј Василије Брборић, бесједећи о Светом Николи, нашем великом заступнику и молитвенику пред Господом:
“Данас празнујемо Светог Николаја, Архиепископа Мирликијског и Чудотворца, рођеног од побожних и благочестивих родитеља. Свети Никола је имао стрица епископа, који је носио исто име. Видјећи да се његов синовац одликује хришћанским врлинама посвети га за свештеника и том приликом му предсказа сјајну будућност, рекавши: Ево, ја сад видим ново сунце које се рађа над земљом и јавља собом милостиву утјеху ојађенима. Благо оном стаду које се удостоји имати њега за пастира, јер ће он спасавати душе заблудјелих, водиће их на пашу побожности и биће усрдни помоћник онима што су у невољама и опасностима.“
Од ране младости Свети Никола се, према ријечима оца Василија, одрекао себе, оставивши и раздијеливши све своје имање сиромасима, Христа ради. Постао је сиромашни монах, посветио се посту и молитви, очистио себе од сваке страсти и гријеха светим животом, свој ум очистио, очистио своје срце, своју душу и, како се наводи у његовим дивним молитвама и стихирама, ум његов постао је обиталиште Свете Тројице, срце његово обитавалиште Духа Светог, душа обитавалиште Господа Христа, нагласио је свештеник Брборић.
“Свети Николај Чудотворац, то је чудо које учини Господ. Бог даје сву Божанску силу, али тражи душу чисту, срце, ум и тијело чисто, све да буде сасуд Божији. И тијело и дух и душа да се претворе у храм Божији. Свети Николај је то учинио и учинивши то највеће чудо у животу, одрекао се себе ради Христа. Пошао је за Господом, пошао је вјером, пошао молитвом, постом и свим другим светим врлинама. Његова је вјера, вјера која, заиста, покреће брда и планине, која душу сједињује са Богом, која небеске истине низводи у душу.“
“Таква је била вјера Светог Николаја и зато је у пјесми данашњој, тропару његовом, он и назван правилом вјере, правилом вјере православне. Он, кротак међу људима, смирен и скоро невидљив, постао је, како се опет каже у његовом Тропару, образ и примјер кротости. Испунио је Јеванђеље Господа Исуса Христа и показао пут свима нама, и казао нам тајну нашег живота, ради чега смо у овом свијету и зашто нас је Он створио. Створио нас је за живот вјечни, а наше је да вјером светом својом живимо, да љубав имамо у Господу Исусу Христу, да то учинимо својим призивом и својим достојањем, молитвом, постом, милосрђем и другим светим врлинама, да стално хитамо за Господом Христом, вођени, руковођени Његовим Светитељима“, поручио је у својој бесједи јереј Василије Брборић.
Током Свете Литургије у никшићком Саборном храму вјерници су приступили Светој тајни причешћа, а, како је Никољдан најчешћа слава у нашем народу, освештани су и преломљени славски колачи и жито бројних свечара.
