Светим тајнама Христовим постајемо учесници духовног блага са Неба
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско - никшићки Г. Јоаникије служио је у недјељу, 30. октобра Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.
Саслуживало је монаштво Манастира, а вјерницима сабраним у празничном богослужењу бесједио је Преосвећени владика Јоаникије. Он се осврнуо на ријечи прочитане у Светом Јеванђељу о Христовим чудесима, које је Господ творио само у појединим приликама, а на поуку народу. Фарисеји, који су се заклињали у закон Божији, вјеру и Свето Писмо, тражили су од Христа да им да знак са Неба, али Господ није хтио, већ је рекао овом роду „неће се дати знак послије знака Јоне пророка“. А то, према ријечима Његовог Преосвештенства, значи да ће, ако буду имали способности, нешто схватити послије васкрсења Христовог и то ће им бити знак.
“Господ твори чудеса када то стварно и истински треба и када је то на поуку народу. Врло често Господ чини неко чудо па тек онда, када се код људи побуди пажња, “говорим ријеч да они схвате нешто“. Није био циљ Господу да твори чудеса и да чудесима приводи људе да вјерују, него је хтио да они схвате и повјерују. А чудеса се догађају стално. Највеће чудо је у томе што је Господ дошао у овај свијет, што је благоизволио да се оваплоти од Пресвете Дјеве Богородице, силом Духа Светог, по вољи Оца Небеског и да дође и изврши домострој спасења рода људског“, бесједио је Епископ Јоаникије, подсјетивши на догађај из прочитаног Јеванђеља, када се Господ сажалио на удовицу и на њеног преминулог јединца сина и васкрсао га из мртвих.
“Господ је само једном ријечју васкрсао сина јединца и вратио му живот, потврђујући тиме да је Он Животодавац, да је Он извор живота. Како Онај Који је дао живот не би могао и да га врати, како Творац и саздатељ наш, Који нам је удахнуо дух живота и оживио земљу од које смо саздани, не би могао опет вратити живот. Из овог догађаја сагледавамо оно о чему говори и Свети апостол Павле, о чему смо данас слушали да вјеру, коју је добио није примио од људи, нити је научио од некога, иако је био веома учен и добар познавалац Светог Писма. Оно што је од Бога добио веће је од свих писама и свих људских знања, јер је вјеру од Бога примио на путу за Дамаск, када га је васкрсли Господ срео, као гонитеља хришћана и ословио: “Павле, Павле зашто ме гониш“. Тада се његово срце преобратило и он испунио неким чудесним новим сазнањем, преобратило се његово срце, његов ум и цијело његово биће и од гонитеља хришћана, он је постао апостол Христов и највећи проповједник јеванђеља Божијег свих времена“, истакао је Преосвећени Владика.
Своју бесједу он је завршио ријечима да силу и чудеса, које је Господ пројављивао, пренио је на своје свете ученике и апостоле. Сви хришћани могу да буду учесници тог духовног блага са Неба, а, нарочито, ми који смо достојни да учествујемо у Светим тајнама Христовим.
“Оно што је Божанско постало је наше насљеђе и наше достојање, како пише у Светом Писму. За тим богатством и тим насљеђем треба да идемо и око њега да се трудимо, јер то је оно непролазно благо, а сва друга блага, као и овај земаљски живот, пролазна су и трулежна, камоли оно што стичемо и око чега се премного бринемо, трудећи се мало за оно што је вјечно и што је најважније за људску душу и за човјечији живот“, закључио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.
