Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је на празник Светог Митрофана, Светих мироносица Марте и Марије, Светог свештеномученика Јоаникија Липовца, Митрополита црногорско-приморског и Светог свештеномученика Ђорђа Богића, у суботу 17. јуна 2023. године, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог архангела Михаила – Подмалинско код Шавника.
Прије служења свете Литургије Владика је у првине монашког живота обукао послушницу сестру Јовану.
Током свете службе Божије, у којој је саслуживало свештенство и монаштво Епархије уз молитвено учешће вјерног народа, Преосвећени Епископ Методије је миропомазао новокрштеног Крста Ковачевића из Никшића.
Владика је у својој бесједи пожелио да буде на спасење света Литургија у овој светој обитељи, код мати Катарине, игуманије и сестара, које су свиле гнијездо свог спасења у овој древној светињи.
„Ова света обитељ има самог Бога у својим темељима и зато опстаје свих ових вјекова кроз цјелокупно овоземаљско и пролазно вријеме. Сјећамо се светитеља Божјих, које поменусмо и које славимо на данашњи дан – првог цариградског патријарха Митрофана, чији је отац био брат незнабожачког римског цара, па побјегао као хришћанин од њега и постао свештеник, па његов један син постао епископ у Византији. Кад је дошао цар Константин и када се вјера хришћанска ослободила Миланским едиктом 313. године, постао је епископ византијски и брат Митрофан од Дометија оца свог свештеника син“.
„Кад је 325. године био први Васељенски сабор, којим је предсједавао Свети цар Консантин са 318 светих Отаца, он је позвао тада, већ, времешног од 117 година, каже предање, је имао Митрофан, кога данас прослављамо, а није могао да дође на Сабор него је послао свог хороепископа да га мијења, позвао је све архијереје тог Сабора цар Константин да оду и старца обиђу и онда га је поставио за првог Патријарха цариградског у тим годинама. Њега данас прослављамо, а уз њега прослављамо Марију и Марту, Лазареве сестре кога је Господ оживио, после четири дана проведених у гробу. Лазар је после постао Епископ и проповједао широм земље, после васкрсења Христовог и упокојио се чекајући други долазак Христов и свеопште васкрсење“, казао је Епископ Методије, додавши да је Лазара Господ оживио и вратио у овај биолошки, психолошки живот.
Није га васкрсао васкрсењем којим је Господ васкрсао, то васкрсење сви чекамо, него је учинио чудо, навео је Владика, враћањем њега у овоземаљски живот.
„Лазар је после поново умро, он је, дакле, два пута умро и чека васкрсење цјелокупног рода људског. Славимо још и Свете свештеномученике нове и мученике Јоаникија Липовца и још 70 – 80 свештеника и народа који су у збјегу јесени и зиме 1944. године кренули да се спасавају и 1945. године заробљени и сви поклани и побијени од Љевча поља до Камнишке Бистрице. Митрополита су повели и судили му у Аранђеловцу, ни гроба, ни мрамора му се не зна, нити његових земних остатака гдје су остали, гдје су похрањени у Букуљи аранђеловачкој, негдје на неком потоку, по неком свједочењу и предању заклан“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Све оно што човјек у свом животу учини, ако није темељио на живом Богу оно је, поучавао је Владика Методије, пропало и прекривено је заборавом.
„Ова светиња која у својим темељима има живог Бога и сви они који су овдје, који долазе и који ће долазити, напајајући се живом и живоносном водом благодати Духа Светог, и стављајући у темеље свог живота, сваког дјела, мисли, ријечи коју изговоре, стављајући у темеље страх Божји, вјеру и самог Бога, тиме овјековјечују не само себе него овјековјечују и све оно што говоре, што помисле и што ураде, остане на вјекове овдје, на овој земљи“.
„Ништа што сљедује за Христом нити је пропало, нити ће пропасти тако и спомен на све ове светитеље у мученике којих се сјећамо. Само у Јадовну је 80 хиљада људи убијено, а изгледа да је на челу те поворке која је поклана био Митрополит дабробосански Петар Зимоњић, херцеговачки. Дошао нам је из Херцеговине да се заједно са нама овдје на данашњи дан помоли и отац Драгиша из Требиња, свештеник. У Јасеновцу су га прво спровели као дабробосанског и сарајевског Митрополита Петра, а онда су га, изгледа, повели у Јадовно и тамо је, у тим јамама, скончао и не зна му се ни гроба, ни мрамора као ни десетинама хиљада људи, невиних мученика, побијених на правди Божјој и за име Христово“, казао је Епископ Методије.
Без обзира какве ми данас недаће и невоље, у свом свакодневном животу, имамо биле оне мале или неке веће, јер, по Владикиним ријечима, сви носимо крст по својој снази и како му Господ подари, то је све ништа спрам онога шта су светитељи Божји прошли, које ми данас спомињемо.
„Они и њихова имена су остала записана вјечито у Царству небеском, непролазном, Царству Христа Бога нашег Коме нека је слава са Оцем и Духом Светим. Данас је крштење примио и Крсто, новопросвећени слуга Божји. У своје темеље је ставио онај благословени крст Христов, чији име носи и да тај свој крст, то своје име носи честито и поштено и богоугодно до краја свог живота“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.
