Литургија у манастиру Ђурђеви Ступови на празник Преподобног Стефана Пиперског

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на Оданије Педесетнице, празник Светог мученика Талалеја и Преподобног Стефана Пиперског, у суботу 2. јуна 2018, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Литургија у манастиру Ђурђеви Ступови на празник Преподобног Стефана Пиперског

Владици су саслуживали: протојереј-ставрофор Драган Ристић, архијерејски намјесник берански, протонамјесник Братислав Ђорђевић из браничевске Епархије и јеромонах Филотеј, сабрат манастира Ђурђеви Ступови.

У својој архипастирској бесједи Преосвећени Епископ Јоаникије говорио је о времену у којем је живио и подвизавао се Преподобни Отац наш Стефан Пиперски, мало скривени светитељ, у планинском, пиперском крају, али изузетно значајан.

Рођен је у врло тешким временима и вјероватно да је запамтио онај ужасан догађај, који се збио, почетком 17. вијека, када су Турци ухватили Пећког Патријарха Јована Кантула и одвели га да му суде, јер је учествовао у народним покретима за ослобођење од Турака. Окривљен је као главни кривац за подизање буна, а наш народ је повјеровао западним земљама да су оне као хришћанске земље спремне да помогну српском народу на Балкану.

„То је било лицемјерно, никакве помоћи није било. Српски Патријарх је остао сам, осуђен је и задављен код Јени капије у Цариграду 1614. године. Мисли се да је Преподобни Стефан Пиперски тада тек био рођен или је био дјечак, а као млад је отишао у манастир, у тим тешким временима“, подсјетио је Владика на житије Преподобног Стефана Пиперског, истичући да су та времена била тешка и због притиска са Запада.

Тада је Рим послао мисионаре, словенског поријекла који су причали слатку причу да се пређе у католичанство и обједини Црква хришћанска.  

„Имали су мало успјеха по приморју, мање у сјеверним крајевима, али тада смо, на срећу, имали велике људе у нашем народу. На првом мјесту Светог патријарха Пајсија Јањевца, родом са Косова, који је послије смрти Патријарха Јована Кантула преузео Пећки трон. Он није дизао буне против Турака, али је радио нешто много важније за ослобођење и напредак народа. Објединио је око Пећког престола архијереје, владике српске, свештенике, монахе, народ цијели, објединио у вјери, просветио, научио и подстицао да се народ културно уздиже, описмењава“, бесједио је Епископ будимљанско-никшићки.

Тада смо, истакао је он, имали учене људе и праве духовне племиће, бројно монаштво по манастирима и свете људе, попут Светог Стефана Пиперског и Светог Василија Острошког, који су савременици. Обојицу је рукоположио Свети новојављени Патријарх пећки Пајсије, који је обновио култове Светих Немањића.     

„Говори се да је Преподобни Стефан Пиперски побјегао из манастира Морача, иако је био игуман, због турског притиска, а истовремено је био велики притисак и од латинских мисионара, баш, на манастир Морачу, стару немањићку светињу, да њено монаштво пређе у католичанство. Долазили су и до Пећке патријаршије, а Свети патријарх Пајсије је западне мисионаре примао као хришћане. Има једна његова посланица римском папи у којој побија лажно учење латинско о исхођењу Светог Духа“.

„Он је у тим временима, иако му је нуђено све са запада само да прими латинску вјеру, рекао: Ви не вјерујете исправно у Свету живоносну Тројицу, односно у Духа Светог. Вама је све могуће, а ми живимо у тузи и биједи. Он је, заправо, поступио као Свети апостол Павле: Чиме ћу се хвалити, осим страдањима Христовим. Он је ишао путем Господњим у смирењу и у трпљењу, сабирајући свој народ, носећи бреме свог народа. У том великом његовом дјелу били су му изузетни помоћници и ослонци, управо, Свети Василије Острошки и Преподобни Стефан Пиперски“, казао је Његово Преосвештенство.

 

 

Radio Svetigora  Srpska pravoslavna crkva  svevidjebaner.png