Литургијско сабрање у Недјељу Свих Светих у никшићкој Саборној цркви: Светост је мјера и највећи ниво човјековог достојанства

У Недјељу прву по Педесетници – Свих Светих, 11. јуна 2023. године, света Литургија је служена у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.

Литургију је служило свештенство Храма уз молитвено учешће бројног вјерног народа.

Сабраном вјерном народу пастирском бесједом обратио се протојереј Миодраг Тодоровић, наводећи да се прошле седмице прослављао рођендан Цркве када је Свети Дух у виду огњених језика сишао на апостоле и ученике, а Христос је утврдио Цркву, истакао је свештеник Тодоровић, да бисмо у њој нашли спасење.

„Ове недјеље је дан Свих Светих, значи да човјеково спасење и човјекова светост јесте једно те исто. Приликом изношења Путира за причешће кажемо: Светиње светима, а одговара се са: Један је свет, Господ Исус Христос. Он је извор светости и спасења, зато је утврдио једну Свету саборну и апостолску Цркву да у њој људи нађу светост у њој смо призвани да будемо свети то јесте да се спасемо. Светост је оно за чим тежимо и зато, кад се у овом данашњем Јеванђељу каже да пођемо за Њим, то управо значи да од Њега примимо истинску свјетлост и светост. Истинска свјетлост и светост то је у Христу, јер је Он њен извор“, рекао је о. Миодраг.

У календару налазимо, додао је он, да је Свети и Свети Василије, у чијем смо храму, Владика Николај, старац Вукашин из новијег времена, Јован Златоусти, а, ако Бог да, навео је свештеник Тодоровић, биће светих људи и данас сабраних у овом светом храму.
„То је оно што је мјера и што је највећи ниво човјековог достојанства. Све остало је мање од светости, и спољашња ученост, и образованост, положај у друштвеној моћи или уважавању, материјално богатство, али, гдје је светост, оно даје праву мјеру свему томе; оа богат човјек неће бити осион, него ће то богатство да подијели. Човјек који је мало плашљивији, он ће бити мало храбрији, онај ко је тврдог срца биће милостивији. Ако узмемо крст свој и пођемо за Христом, онда треба да се угледамо на Њега ради нас и ради нашег спасења“, казао је отац Миодраг, поучавајући да нам Бог није дао да се спасавамо појединачно, него у заједници.

„Зато је Црква заједница, а ми смо сви членови или удови те Цркве. Светост је нешто што се задобија у заједници, у сабору, у сабрању, чија је глава Христос. У апостолским временима, у почецима литургијских сабрања, једно од правила је било да нико не долази на сабрање ако има неку лошу мисао према другом човјеку“.

„Пост који сјутра почиње је једна мало јача динамика на том путу према светости, да пазимо, прије свега, на наше односе међусобне, да мој однос према ма ком човјеку и на односе свих људи, јер, ако знамо да нас је Бог створио и Његов лик и слику нам дао као печат, дао нашој души највећу драгоцјеност, да је вјечна, да је бесмртна и да се око ње морамо старати, онда је сваки човјек такав. Сваки је човјек свијет у малом, сваки је човјек једна велика васељена и једна велика цјеловитост сабрана у малом. Он је микрокосмос“, навео је протојереј Миодраг Тодоровић, поручујући да Петровски пост почиње послије Духова – Тројчиндана и Недјеље Свих Светих.

„Апостоли су се утврдили, постали Свети тек кад су примили Духа Светог. Сјетимо се да се апостол Петар одрекао Христа три пута, али је онда пострадао за Њега. Одричући се Христа, човјек се одриче светости, одричемо се свог спасења, а сви, једни кроз друге, се спасавамо. Кад се одрекнемо свог спасења онда смо се одрекли и мајке, и сестре, и брата, и жене, и мужа, одрекли смо се свих. Зато Христос каже да оставимо сентименталност, него да пођемо за Њим, јер ћемо тек онда имати истинску љубав и према мајци, и према оцу, и према свакоме човјеку на овој васељени, ма какав био ми ћемо у том човјеку, ако идемо за Христом, препознати истинског брата и сабрата свог у вјечности“, нагласио је отац Миодраг.

Навео је да нас светост учи да све мјеримо мјером вјечности.

„Зато  овај свети пост, који наступа, није толико битно хоћемо ли послије 12 часова попити воде или ћемо се преварити да узмемо залогај, али је битно да немамо мрзост једни према другима, да нас не узноси таштина и сујета да мислимо да смо неко и нешто без Христа и једни без других. Један човјек није ни хришћанин, сам по себи, један човјек није ни човјек, јер смо људи хришћани тек у односима, људи хришћани смо тек у заједници. Зато нам је Бог дао пост, Он сам је постио, д анас не би превластио онај који је отац лажи да се узнесемо, да се погордимо, а из те гордости изађе самодовољност, егоизам, свака мука и невоља“.

„Све је дивно Бог уредио, направио једну велику васељенску кућу, дом за све људе, у коме нема никакве тјескобе, гдје сви можемо да станемо и нико није вишак, него бисмо сви једни другима требали да будемо радост“, поручио је свештеник Тодоровић.

 Сабрани вјерни народ приступио је Светом причешћу.