Епископ Методије богослужио у Бијелом Пољу: Да будемо богоносци, као што су сви хришћани од памтивјека до данашњих дана били

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки служио је на празник Светог Игњатија Богоносца, Светог Данила Другог, архиепископа Српског и Светог Јована Кронштатског, у понедјељак 2. јануара 2023. године, Свету Архијерејску Литургију у цркви Светих апостола Петра и Павла, у Бијелом Пољу.

Саслуживало је свештенство и свештеномонаштво, уз молитвено учешће вјерног народа.

Празник Светог Игњатија Богоносца сабранима је честитао Владика Методије, рекавши да нас Свети Игњатије позива да будемо као што су сви хришћани од памтивјека до данашњих дана били богоносци, а то, по Владикиним ријечима, значи да су Бога носили у срцу свом, на „најдубљем мјесту и најтајанственијој тачки бића и душе своје“.

„Славимо и Светог Данила, архиепископа српског, који је био и хумски Епископ српски, а ово је, као што знате, једно вријеме било мјесто столовања хумских епископа. А прослављамо и Светог праведног Јована Кронштатског, дивног светитеља новијег времена. Сви они су свједочили, а и сви свети, од првих времена до данас, само једно – да су носили Бога у свом бићу и да су слиједили и слушали оне Христове ријечи којима је позивао ученике своје и народ, говорећи: Ко хоће за мном да иде треба да се одрекне себе и узме крст свој, и крене за мном. Каже: Ко љуби оца или мајку, него мене није ме достојан. Ко љуби сина или кћер или било шта у овом свијету, више него мене није мене достојан“, казао је Преосвећени Епископ, додајући да су ово страшне и, за човјека од овог свијета, помало збуњујуће и неразумљиве ријечи.

Ко то иште да га више љубимо од оних кроз које смо добили живот, које видимо, волимо, који су нас родили, подигли, васпитали, толико љубави, жртве, бола поднијели, запитао је Владика Методије.

„Те ријечи Христове не смијемо и не требамо погрешно разумјети да Он говори да не треба да волимо, не дај Боже, своје родитеље, најближе своје, породицу, ближње, пријатеље. Говорио је о односу који треба да изградимо према Њему, а који после треба да буде мјера и да одреди све наше односе према другим бићима, људима, твари на овом свијету. Зато је говорио: Немојте мислити да сам дошао на овај свијет да донесем мир, него да донесем раздјељење, односно мач. Ни овдје не треба схватити погрешно да Господ Христос није проповједао мир у овом свијету, највише што је тражио од свих, својих ученика и Његових сљедбеника јесте да шире мир и да дају мир другима. Говорио је и да су блажени миротворци јер ће Бога видјети“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Говорећи да не мислимо да је Он донио мир, него раздјељење и мач, хтио је да каже, навео је Владика, да ће та ријеч, коју је проповједао и коју проповједа и данас кроз свето Јеванђеље, бити различито прихваћена од људи у овом свијету.

„Неки ће је прихватити цијелим срцем својим и бићем, кренуће за Христом и почеће да живе таквим животом, да сљедују истини и правди, доброти, милосрђу и самилости и свим начелима небеским, које је Христос поставио и предодредио да буду овдје на земљи, јер све што је створио Бог на земљи, је добро и лијепо, као што је Платон говорио да су доброта и љепота синоними. Ипак, због пада људског и нашег гријеха овај свијет у гријеху лежи, и у лажи, лицемјерју, покварености и важе друга начела у овој „долини плача“. Тиме највише придоносимо овом општем глобалном болу и патњи кроз које све епохе људске историје пролазе, па и ова наша“.

„Он нас позива да пратимо Његова начела, а они који не примају Његову ријеч и не сљедују за Њим, онда ће, чак, у једној породици ако неки приме, и у тој апсолутној вези и односу који постоји, доћи ће до раздјељења, јер однос који се успостави с Богом релативизује све друге односе које имамо у овом животу и на овом свијету. Они који су се везали за Господа, то је постало апсолутна веза и однос, таких људи, њихове душе и срца као што је био Светог Игњатија Богоносца и других светитеља, то је био однос који је одређивао и давао мјеру односа са осталим људима. Они који нијесу прихватали и ишли за истином и добротом, колико год да су нам блиски по крви, генетици, биологији, по тијелу, племену, породици, другој врсти блискости која постоји међу људима, ти се односи релативизују кад се човјек и хришћанин истински, дубоко веже, апостолутно, својом душом за Христа, за Његову ријеч и почиње да живи тако“, поучавао је Епископ будимљанско-никшићки.

Зато та ријеч, пошто је различито прихватана у овом свијету, доводи, закључио је Владика Методије, до раздјељења између оних који Га слиједе свим срцем својим и оних који не маре за ту Христову ријеч и Његов позив.

„Свети Игњатије, кад је чувени римски император дошао у антиохијске крајеве гдје је он био један од епископа, сто и неке године, неколико деценија послије Христовог страдања, тај император му је нудио само да принесе жртву римским боговима и идолима и он ће га поставити за сенатора. Он је своје срце давно поклонио, кад га је, по предању, док је био дјечак, Христос ставио на крило своје и рекао: Ако не будете као дјеца, нећете задобити Царство небеско. Тада, дотакнувши се Христове близине и Његовог бића богочовјечанског, Христос се уселио у Његово срце. Он се цару захвалио на понуди и одбио је да принесе жртве идолима, а цар га је послао из Антиохије на дуги пут, у оковима до Рима, одредивши му казну да буде бачен лавовима да га растргну у арени“, подсјетио је Епископ на житије Светог Игњатија, који је на молбе хришћана да учини нешто како би се спасио смрти, говорио да му нема веће радости него да лавови од његовог тијела направе брашно од којег ће се правити небески колач као жртва Христу Богу нашем.

„Кажу, кад су га лавови у арени растргли да му је само срце остало у коме је писало Христово име. То је порука нашег данашњег сабрања, да се подсјетимо да треба, као што каже молитва кад се причестимо, да нам буде на трезвење душе и отпуштење грјехова наших. Значи, почетна тачка нашег духовног живота јесте трезвеноумље и трезвење, то су врата на којима се стражи, чува биће наше. Та прва линија одбране не смије да се напусти и не смије да падне да не би пропало цјелокупно биће наше“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Методије.