Поводом празника Светог Саве, у петак 25. јануара 2019, одржана је Светосавска академија, у Центру за културу, у Бeранама.
Академију је благословио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, који је поздравио госте академије, свештенство, монаштво и бројне грађане Берана са којима г.-дина Драгослава Шћекића, предсједника Општине са сарадницима.
Светосавску бесједу одржао је проф. др Драго Перовић са Филозофског факултета у Никшићу. Он је навео да је посљедњих тридесетак година, у сличним славским приликама, о Светом Сави речено више него о било ком Србину у нашој историји.
„Како заблагодарити Светом Сави што као Црква осам вјекова самостално стојимо пред лицем Господњим? Имамо ли снаге за Његово „велико трпљење“? Да ли смо још увијек „дом Богу који живи у нама“? Како се, даклке, просветити „вишњим Божијим разумом“?
„Имајући у виду шта се све у данашњој Црној Гори и окружењу говори против Светог Саве, колике су подјеле међу његовим чадима, Свети Сава, братомиритељ, би могао и морао да нам буде и братоводитељ. Макар он зна како се измирује братски сукоб око власти и како се постаје братопросветитељ и братоспаситељ, државобранитељ и црквоградитељ. Свети је просветио своје ближње и све који су кренули његовим путем просвећеношћу, која као просвећеност Светим Духом у себи обухвата нововјековну просвећеност као „излазак човјека из самоискривљене незрелости“, казао је Перовић.
Истакао је да ширина и хуманизам монотеистичке, светосавске просвећености почива на ослобођењу човјека од политеистичког кукавичлука и идолопоклонства, на храбрости да се на нејака људска плећа преузме вјера у Једнога Бога, вјера у Распетога, и истовремено тежина распетог живота коју та вјера сама собом носи, тежина која просвећује и посвећује.
„Само Он који је са Господом „заједно работао“ може као Његов и наш Господ „ући у нас“, разоружати наше самољубље и распламсати љубав према ближњем у нама. Са Њим смо се упознали у каквом су односу Бог и човјек; каква их љубав одређује. Ту се човјек не умањује да би се Бог уздигао и обрнуто. Богочовјек Исус Христос је мјера тог односа. А светитељи његово свједочење. То је наш Свети Сава. Трпљење и служење, а не мучење и господарење“, рекао је Перовић.
Указао је да се нама данашњима чини да светосавцима никада није било теже, да морално посрнуће народа Светог Саве никад није било дубље, да непријатељи никад нијесу били бројнији, опаснији и организованији него данас. Такво наше осјећање, по ријечима Перовића, свједочи да смо заборавили страдална времена српског народа и да смо у срцу и души изгубили нешто од наших славних страдалних предака.
„То значи да имамо задатак да светосавским просвећењем дођемо до цјеловитости и пуноће наше личности, да допустимо Светом Сави да нас просвети као што Христос „просвети род наш“, и да тако не допустимо „смућивање праве вере“. То никако не можемо ако своју просвећеност његујемо као рационалистичку једнодимензионалну редукцију човјека као боголиког бића. Да би срасли са својим прецима, да бисмо кренули „уским и тесним“ путем нашег Светог Саве, ми своју личност морамо просветити „богоразумно“, не само из односа према себи и свом разуму, већ и из односа према свом срцу и својој души, из односа према ближњима и даљњима, из односа према свијету у којем јесмо, и из односа према Богу и светитељској Божијој Заједници, из односа према Светом Сави и његовој Висини и Слави“, нагласио је Перовић, додајући да се због тога питање: Како да из 2019. мислимо и тумачимо 1219? мора оплеменити питањем: Како да из свевремене 1219. мислимо ову нашу ововремену 2019?
„И 2019, као и свака година послије 1219, у српском народу, препознаје се у својој пуноћи само ако је сасвим сједињена са божаственом, светосавском 1219. Онолико колико је жива 1219. у нама жив је наш светосавски живот и задатак. Само из тог животодајног уздарја могли бисмо имати образа да станемо лицем у лице пред Његово „Богом просвећено лице“. Само онако како је наш Свети Сава, добијањем самосталности добио признање да наша Света Црква може сама да влада собом, да сама христолико обликује сопствено духовно биће, тако и ми данашњи светосавци христоликим трпљењем и служењем можемо добити право да станемо лицем у лице са нашим Светим Савом и да му кажемо да нас као предобри пастир уведе у Христову „веру и закон, у љубав и у уздање, у правду и у истину, ..., у вечну успомену“, поручио је проф. др Драго Перовић.
У умјетничком дијелу програма Светосавске акaдемије, коју, традиционално, организују Црквена општина Беране и Епархија будимљанско-никшићка, наступили су: Патријарашки београдски мушки хор, којим руководи ђакон Владимир Руменић, гуслар Славко Јекнић, хор „Свете мати Анастасије“, вокални солиста Јелена Ристић. Програм су водили Васко Драговић и Јелена Божовић
