Вече Веселина Ракчевића одржано у Никшићу

Трибина УКЦГ "Свободијада", која се одржава у Словенском културном центру у Никшићу, уприличила је, у понедјељак, 10. септембра 2018,  ауторско вече истакнутог пјесника Веселина Ракчевића.

Вече Веселина Ракчевића одржано у Никшићу

Ракчевић је објавио књиге поезије: Балада о сунцу, Опасности сна, Огњиште на раскршћу, Поноћ на истоку и Скица за лични некролог. Објавио је и документарни роман Радун Живковић – човјек и јунак, драму Људи и пси, комедију Митингаши. Његово стваралаштво награђено је бројним књижевним наградама, међу којима су најзначајније: Награда радио-телевизије Титоград, прва награда Студентског града у Београду, „Песнички прстен Суботице“, прва награда „Абрашевићевих вечери поезије“, награда „Марко Миљанов“, „Видовданска повеља“, прва награда на међународном фестивалу поезије у Софији, интернационална награда за поезију „Пењо Пенев“ Бугарска.

Уредница трибине Милица Бакрач је, осврћући се на Ракчевићеву књигу „Огњиште на раскршћу“, запазила да пјесник стоји на сопственом раскршћу. Раскршће се, навела је она, налази у рођеној земљи у којој поетски субјект креће у поход ,,без страха и друмарине“, са хајдучком крвљу у венама, стазама предака.

„Постоје фрагменти у овој књизи који ме нису уплашили, већ забринули, јер се појавило питање, да ли су све наше личне земље Недођије и камо ћемо са огњиштима?“, казала је Милица Бакрач, додајући:

„У сваком циклусу књиге акценат је стављен на доброту, искреност, љубав, вјеру, наду. Наслов књиге најснажније се тумачи кроз пјесму ,,Од изгиба до изгуба“ – то је оно кретање ка свим странама свијета, односно, наши древни доласци од Волге и Дона, од Византије и Рима, кроз дажд и јужну зиму. Остали смо исти на свом огњишту, остали смо Скадар на Бојани. Тај Скадар на Бојани је усуд нашег народа. Веселин Ракчевић своје ,,духовно жилиште“ чува у народној епици, запитан ,,скупља ли Немања раштркано стадо“ мотри на морачког гаврана, како храни пророка Илију и ,,приноси причест вјековима.“

У овој поезији, у циклусу ,,Језик историје“, закључује Бакрач, свака је пјесма причесна, молитвена, покајница, ода или бол.

„Ракчевић је поменуо и Ђурађа Црнојевића и Максима Црног. И Ловћен. И Биљарду. Анђелу Белом и Милешеви отворио је своје двери. Циклус ниже слике из Црне Горе преко Косова поља прије и послије страшног слома 1389. године. И на таквом Космету је дио оног разапетог огњишта, и повише Србије, гдје шкрипе ,,зарђале браве царства“, рекла је уредница трибине, Милица Бакрач.
По њеном мишљењу пјесник је књигом „Поноћ на истоку“, дакле 2001. наслутио тмурно вријеме колективне забринутости, безизлаза, чак и туге.

„Утјеха је одјекнула у понајљепшој пјесми, заступљеној у Антологији Марко Миљанов, ,,Бели анђео“. Наш и пјесников Бели Анђео је наше љекобиље. Пјесник Веселин Ракчевић потврђује да ће вјерни и вјерујући опстати и остати“, поручила је Бакрач.
О дјелу Веселина Ракчевића говорио је књижевник Перивоје Поповић.

Гост вечери била пјесникиња Сава Радуловић из Никшића.

Аутор је, на задовољство љубитеља поезије, казивао своје одабране стихове.

Video kanal Eparhije  Radio Svetigora  Sveviđe

Srpska pravoslavna crkva