СВЕШТЕНИКУ МИЛОВАНОВИЋУ ПОВРИЈЕЂЕНА ЉУДСКА ПРАВА
(Саопштење Српске Православне Црквене Општине Беране)
Дана 6. јула 2020. године обавијестили смо јавност о новом прогону свештенства СПЦ оличеном у незаконитом поступању црногорске полиције према јереју Стефану Миловановићу, и непродужавању дозволе за привремени боравак.
Наиме, и поред чињенице да је јереј Стефан Миловановић уредно, у Законом предвиђеном року, поднио потпун захтјев за продужење дозволе за привремени боравак, Гранична полиција Регионалног центра Сјевер у његовом случају дала је негативно мишљење за продужење привременог боравка, са образложењем да је „против свештеника од стране ЦБ Беране поднијета кривична пријава због непоступања по здравственим прописима“, те тиме он „не испуњава услове за продужење дозволе за привремени боравак“.
У вези са предњим упознат је, благовремено, Заштитник људских права и слобода Црне Горе (у даљем тексту: Омбудсман), те је исти у вези са предњим дао јасна изјашњења:
Прво, Министарству унутрашњих послова и Управи полиције је Омбудсман јасно ставио до знања да се свакоме, па и нашем свештенику, мора „обезбиједити одговарајуће правно средство против свих аката и радњи којима се врши повреда људских права и слобода почињених на његову штету“;
Друго, да правно средство мора бити „ефикасно и дјелотворно, а не теоријско и илузорно“;
Треће, да је у надлежности Омбудсмана да цијени исходе оваквих поступака „ако се њима врше повреде људских права и слобода“, што је овдје неспорно случај;
Четврто, да иако Омбудсман не може бити замјена државном органу надлежном за поступање у овој правној ствари, он је итекако надлежан да укаже, што је у свом изјашњењу и учинио, поступајућем управном органу на обавезу поштовања стандарда у заштити принципа спајања породица, те да дискреционо право неког органа (у ово случају Управе полиције ЦГ) да о нечему дâ своје мишљење, нипошто не смије значити и неограничену слободу истог органа у спровођењу самовоље и, тиме, насиља над било киме, а посебно не над нечијом породицом;
И, коначно, пето, Омбудсман је указао на закључке које је, у погледу сличне правне и чињеничне ситуације већ раније давао, и на ставове које је заузимао, те са којима је овог пута упознао Министарство унутрашњих послова и Управу полиције ЦГ. Препоруке Заштитника људских права и слобода се, у најбитнијем, односе на обавезу државних органа да се у свему придржавају „нарочито Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода“ (што црногорска полиција није учинила), да се „сви акти којима се одлучује о правима и обавезама подносилаца захтјева“, а који акти утичу на остваривање затражених права, морају садржати минимум стандарда које предвиђа међународно право, а посебно Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода (што акти црногорске полиције не садрже), као и да се омогући да „сваки дискрециони акт власти код ограничавања људских права и слобода буде подвргнут контроли од стране независног и непристрасног органа“ (чему негативно мишљење Граничне полиције о продужењу боравка није било подвргнуто). При овоме одлуке државних органа „не смију бити подређене произвољном тумачењу и дерогацији права човјека“ (а давање негативног мишљења за продужетак боравка јереја Стефана Миловановића је школски примјер произвољног и неуставног поступања, јер је поднесена кривична пријава третирана као правоснажна осуда, чиме је прекршена претпоставка невиности (чл. 11 Опште декларацију о правима човјека))
Дакле, јасно је да је Омбудсман заузео јасан став да су у случају јереја Стефана Миловановића повријеђене многе норме важећих међународних правних докумената, посебно Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, те да су му угрожена нека од основних људских права, а у најбитнијем право на породични живот. Са предњим је Омбудсман, дакле, упознао, писаним путем, и црногорско Министарство унутрашњих послова, као и Управу полиције Црне Горе.
Указивања и препоруке Омбудсмана у случају јереја Стефана Миловановића држимо за свијетлу тачку у очувању елементарних људских права и слобода, и изражавамо наду да ће државни органи (Министарство унутрашњих послова и Управа полиције), којима је на опасност од кршења људских права и слобода указано, поступити у складу са датим препорукама и очувати, макар у овом случају, Устав и Закон државе, као и поштовање основних људских права (какво је право на складан породични живот) садржано у потврђеним међународним документима.
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВЕНА ОПШТИНА БЕРАНЕ
