Недјеља Православља у никшићком Саборном храму: „Сви људи овог свијета јесу један велики иконостас, сви смо иконе Божје“

У Недјељу Православља, 13. марта 2022. године, света Литургија је служена у Саборној цркви Светог Василија Острошког, у Никшићу.

Литургију су служили свештеници Саборног храма: протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, протојереји Миодраг Тодоровић, Василије Брборић и Данило Зиројевић, уз молитвено учешће вјерног народа.

Након причитаног јеванђељског зачала, словом поуке сабранима се обратио началствујући, свештеник Миодраг Тодоровић. Тумачио је ријечи: Дођи и види, које је Свети апостол Филип упутио Натанаилу, подсјетивши да је ова недјеља, између свих у вијенцу године, названа Недјељом Православља, односно Недјељом иконославља.

„Шта значи: Дођи и види? Дођи и види Бога у тијелу, дођи и увјери се, немој да размишљаш о Њему, остави овоземљску логику, него дођи и види. Како ће човјек да види ако немамо очи да видимо, ако су нам очи затворене, не дај Боже, мржњом, оговарањем, љеношћу, празнословљем, властољубљем? Тако што ћемо се потрудити да, са благодаћу Божјом, прогледамо, да се, с помоћу Божјом, ослободимо тога, као што у току Великог поста произносимо то у молитви Светог Исака Сирина, да нам Бог не да духа љености, мрзовоље, празнословља и властољубља, а да нам подари духа смиреноумља, цјеломудрености, трпљења и љубави“.

„Кад видимо Онога Који Јесте, Онога Који је отворио небеса, сјединио Небо и земљу, видљиво и невидљиво, пролазно обасјао вјечним, дух и материју, тијело и душу учинио јединственим, онда ћемо видјети и у брату поред нас онога који има ту искру божествену, како каже Владика Раде, то јесте, чија је душа христољубива и у чијој души борави сама слика Божја“, рекао је о. Миодраг.

Читаво човјечанство, нагласио је он, сви људи овог свијета јесу један велики иконостас.

„Сви смо иконе Божје и ова Недјеља Православља, тј. иконославља слави, управо, побједу икона над иконоборцима. То се дешавало кроз неколика вијека, углавном, у Византији, али све оно што имамо споља долази некако изнутра. Иако смо назначени да будемо икона Божја, ми смо помало и иконоборци, јер се боримо против те иконе у себи, а онда не можемо да видимо ту икону у другоме“.
„Зато што у другима гледамо неку услугу, функцију, а не видимо чудо Божје, јер немамо ту вјеру, вјера рађа чудо, а не чудо вјеру. Кад бисмо имали мало милости Божје, која је изобилна, кад би је примили, онда бисмо видјели у ономе поред нас вјечно божанско достојанство које свако од нас носи у својој души“, бесједио је свештеник Тодоровић.

Та икона Божја, та слика и прилика Божја, коју сви носимо је суштина, само је потребно, поучавао је отац Миодраг, да је што јасније свједочимо.

„Читав закон Божји, читава истина Божја може се свести на тај догмат, на ту истину да је човјек толико драгоцјен Богу да, кад је у питању човјеково спасење, нема тога што Бог неће да уради, да се спусти до наше грешне природе и да узме тијело на себе, да се оваплоти у том тијелу и постане богочовјек. Шта ми, онда, треба да урадимо једни за друге кад Бог хоће да уради све и то за сваког човјека, а ми правимо селекцију? Онда ми заробљавамо то божанско у нама и не видимо га у ономе поред нас“.

„Сјетимо се Јеванђеља кад се каже: Узми крст свој и иди за мном. Зашто да идемо за Њим ако не гледамо шта Он ради и ако не учимо од Њега? Рекао нам је да идемо за Њим да бисмо видјели кад Он не осуди ону грешницу на коју ми људи бијасмо спремни да се бацимо каменом. Кад рече: Ко је безгрешан нека се први баци, и ми да се сјетимо кад хоћемо некоме да кажемо опору ријеч и то је тај камен који бацамо на ближњега свога, а преко тога га бацамо и на самог Христа, јер га бацамо на Његову слику и прилику“, поручио је протојереј Миодраг Тодоровић.   

Затим је извршена свечана Литија са иконама око Саборне цркве, након које је, по повратку у Храм, прочитан Синодик Православља.

Посебну радост богослужењу дало је присуство великог броја дјеце.