Покајање има моћ да препороди душу и да је припреми за сусрет са Господом
На празник Преподобног Герасима Јорданског, у сриједу 17. марта 2021. у манастиру Ђурђеви Ступови служено је Велико повечерје са покајним Каноном Светог Андреја Критског.
Богослужењу је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Г. Јоаникије, који се, по одслуженој служби, сабранима је упутио архипастирску поуку о покајању.
Са жељом да ријечи Преосвећеног Епископа Јоаникија буде на духовну корист вјернима на почетку Великог и Часног поста, бесједу преносимо интегрално:
У име Оца и Сина и Светог Духа,
Ова прва недјеља Часног поста сва је у знаку покајања. Канон Светог Андреја Критског једним покајничким тоном нас опомиње на важност покајања, преумљења, очишћења душе и тијела. Када се чита овај Канон, подсјећа нас на многе догађаје, на многе личности и на многа мјеста из Светог Писма, из свештене историје. Кроз све то даје нам се једна изврсна поука и тумачење Светог Писма, улазимо у духовни смисао Светог Писма. Кроз све то ми, добијајући духовну поуку и сагледавајући значај покајања, и сами се оспособљавамо за ту велику врлину. Покајање је као чишћење, као просвјетљавање које води ослобођењу од гријеха и још је, веома важно, што нас покајање припрема за сусрет са Господом. Наша душа кроз очишћење и кроз тај подвиг, отварање душе ка Богу, она постаје пријемчива као кад се неки предмет наелектрише, он постаје пријемчив за силу која га привлачи другом предмету и он привлачи други предмет. Тако се душа, на један чудесан начин, отвара и постаје пријемчива за Бога да се оснажи Његовом енергијом, да се просвијетли Његовом свјетлошћу и благодаћу, да се оживотвори божанском љубављу.
Иако је толики нагласак на покајању стварни, истинити, али се никако не губи из вида да та врлина достиже свој пуни смисао ако је чинимо у заједници Цркве и ако се кроз покајање припремамо за Свете Тајне Христове. То се много пута наглашава и у овом Канону само што, ако нисмо пажљиви, то нам може измаћи, а без тог црквеног оквира можемо потпуно погрешно да схватимо и ове свете службе и сам позив на покајање. Многим људима је, некако, ова прва недјеља и нарочито читање Канона Светог Андреја Критског, на неки начин, сувишна и кажу: Шта стално Помилуј ме Боже, помилуј ме, докле то и који је смисао тога. То говоре они људи који не знају значај покајања, његову моћ, моћ да препороди душу и да је припреми за сусрет са Господом.
Као што рекосмо, прије, нас овај Канон стално, свако мало, подсјећа на Свете Тајне Христове и на живот у Цркви, и на једном мјесту се каже како нам је Господ својим распећем, својим крстом даровао своје тијело ради обновљења наше природе и своју живоносну крв ради омивања наших грехова, ради обновљења и просвјетљења цијелог бића. И још каже да је свој дух предао на крсту да би нас привео и усиновио Богу и Оцу. Овдје се указује на то достојанство да кроз покајање и кроз сусрет са Господом и кроз Свете Тајне ми имамо ту могућност да, заиста, постанемо дјеца Оца нашег небеског, јер кроз Сина Божјег ми се усиновљујемо Богу и Оцу. Он нас изједначава са собом и чини нас причасницима Његовог живота и Његовог царског достојанства. Кад видимо ту свијетлу страну онда, наравно, неће нам бити ни тешко да слушамо то подсјећање на покајање, а, нарочито, бићемо способни да видимо смисао прави, истински смисао покајања који нас приводи у наручје Божје, у наручје Његове божанске љубави и Његовог вјечног живота.
Нека буде на здравље и на спасење ова прва недјеља Часног поста, да кренемо смјело овом великом пучином Часног поста и да нас Господ удостоји да се поклонимо Његовом живоносном страдању, и крсту Његовом, и смрти, и гробу Његовом, и да нас удостоји да видимо славу Његовог васкрсења. Амин. Боже дај.
