Владика Јоаникије на Теодорову суботу богослужио у манастиру Добриловина

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Г. Јоаникије служио је на Теодорову суботу, 20. марта 2021. Свету Архијерејску Литургију у манастиру Добриловина.

Ријечима бесједе сабранима се обратио Преосвећени Епископ Јоаникије, који је казао да се кроз Велики пост припремамо да што љепше дочекамо празник Васкрсења Христовог.  

То значи да много тога треба урадити, да се, по Владикиним ријечима, ослободимо од велике везаности за земаљске ствари, за оно што је сувишно и што, врло често, оптерећује.

„Када постимо пост увиђамо да је много тога, у свакодневном животу, сувишно и велика је ствар ослободити се тога што нас оптерећује. Оно што је сувишно обесмишљава наш живот, тако да имамо много посла у току Часног поста. Понајвише треба да се ослободимо од лоших навика, лоших мисли, лоших намјера, а, посебно, ако смо с неким били у завађи треба да учинимо све да се измиримо, јер то највише оптерећује“, поучавао је Његово Преосвештенство.

Он је додао да када је у љубави са ближњима човјеку је све лако, а кад није у љубави са било ким њему је тешко и треба да се ослободи тога.

„Ако има неки неспоразум, а по нашим слабостима увијек их има у породици, у ширим заједницама, у манастирима, треба то да превазиђемо и то много значи. А овај Часни пост нам указује да треба од свега да се ослободимо, да треба Богу да се уподобимо, да своје срце учинимо станом Бога живога, да га очистимо да се у њему смјести Божја љубав и онда можемо мислити само о томе како ћемо Богу угодити“, бесједио је Владика.

Подсјетио је да се на данашњи дан, прије много вјекова, догодило нешто што се памти као да је било јуче, јер оно што је божанско, истакао је Епископ Јоаникије, увијек се запамти.

„Данас се спомињемо тога како се Господ јавио тадашњем Епископу цариградском и послао свог мученика Теодора, који је раније пострадао, да избави хришћане од велике биједе. Безбожни цар Јулијан, одступник који је претходно био хришћанин па се вратио на незнабоштво, био је већи гонитељ хришћана од многих других незнабожачких царева, смислио је велику подлост за хришћане да се све намирнице, које се купују на пијаци покорпе крвљу од идолских жртава да би се хришћани тако оскрнавили, а њихова вјера упрљала“, навео је Владика.

Сазнавши за то хришћани су били у великој невољи, нарочито они који нијесу имали код куће шта да једу, па су били принуђени да купују на пијаци.

„Свети Теодор се јави Епископу и каже да спремају кољиво. Кољиво је, каже, у његовом старом завичају, кувано жито са медом. Од тада па до данас, жито које спремамо у цркви зовемо кољиво. У спомен чудесног јављања Светог Теодора, ми ову суботу, прву у току Часног поста, коју зовемо Теодоровом суботом, освећујемо кољиво, њиме се послужујемо и сјећамо се тог великог и славног догађаја, те милости Божје, коју је Господ тада излио на хришћане преко Светог великомученика Теодора“, рекао је Преосвећени Епископ Јоаникије.
Навео је да, кроз Часни пост, има много чудесних догађаја којих се у Цркви спомињемо.

„Свака недеља Часног поста посвећена је неком догађају из живота Цркве, који је био знаменит, или некој личности, а средишња недеља посвећена је Часном и животворном Крсту Христовом, да се подсјетимо и унапријед припремимо, да уђемо спремни у последњу недјељу Часног поста да се поклонимо страдањима Христовим, Његовом крсту и Његовом живоносном гробу, да бисмо сараспињући се са Христом, у Великој недјељи, доживјели славу Његовог Васкрсења и побједе над смрћу, и да бисмо постали саучесници Његове побједе над смрћу“, нагласио је Владика.

Часни пост, поручио је он, је добра припрема за празник Васкрсења Христовог.

„То значи да треба да учинимо своје срце и своје душе, своје мисли што пријемчивијим за Бога. Као кад се неки предмет намагнетише, па може да осјети магнетизам другог предмета, привлаче се међусобно и спајају. Тако и хришћани када се моле Богу, посте и чисте своје душе, њихове душе се припреме да приме Божју благодат и да осјете Божју енергију, Божје дејство, милост, благодат и, на такав начин се препороде“.

„Васкрсење није обична радост, свакодневна, људска, пролазна, него радост која обузима и прожима цијело наше биће. Та радост обнавља и наше заједништво, зато на Васкрс, као и на Божић, ми се цјеливамо, поздрављамо и посјећујемо у новом расположењу, у новој мисли, у новом духу, у новом осјећању“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.  
Владика је у спомен на Светог Теодора Тирона благосиљао кољиво.