Преподобна Анастасија српска прослављена у манастиру Калудра
На дан када наша Света Црква прославља успомену на Преподобну Анастасију Српску, мајку Светог Саве, у сриједу 4. јула 2018, Преосвећени Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Калудра код Берана.
Преосвећеном Епископу су саслуживали свештенослужитељи Епархије.
Ријечима архипастирске поуке сабранима се обратио Његово Преосвештенство владика Јоаникије, честитајући празник Свете Анастасије.
„О њој је релативно мало написано, мало има података о њеном животу, осим онога што је лако запамтити да је била супруга Светог Симеона Мироточивог Стефана Немање, великог и моћног владара, знаменитог и побожног, великог ктитора, касније монаха и мајка тројице синова од којих су двојица Светитељи, а њено прво чедо, Вукан, такође је значајна историјска личност од кога се формирала велика и благословена лоза“, казао је Владика.
Када је Свети Симеон примио монашки постриг у манастиру Студеница, она се већ била замонашила у манастиру Пресвете Богородице у топличком крају. Упокојила у Студеници, гдје је сахрањена и гдје су нађене њене свете мошти.
„Данас људи схватају живот да је важно што више бити у јавности, да се о њима стално говори и пише. Међутим, то нема никакву вриједност, има нешто што је много вриједније, а то је оно што је чинила Света Ана, касније монахиња Анастасија, супруга моћног владара, човјека велике вјере. Она му је била ослонац, никада се не истичући испред њега, него увијек слиједећи га, бивајући му подршка“, рекао је Његово Преосвештенство, наглашавајући да се Света Анастасија осим, као добра супруга показала и као недостижна мајка.
„Не знамо тачно колико је дјеце родила, знамо за Вукана, Стефана и Саву. Њени синови су утемељили и одуховили средњовјековну Србију, заправо, утемељили и одуховили цио наш народ. Све је то припремио Свети Стефан Немања, али да није имао такве синове, који су његово дјело наставили и, у много чему, довршили ко зна шта би било. Заборавило би се много тога што је Свети Симеон учинио, али су његови синови наставили, удахнули душу и дух нашем народу, христијанизовали га до краја“, казао је Владика.
Као што је била ослонац свом мужу Стефану Немањи, она је, по ријечима Преосвећеног Епископа Јоаникија, још више била ослонац својим синовима.
„Она им је дала оно што је било суштинско у њиховом васпитању, упућујући их на прави, истинити пут. Да није било те тихости мајчинске Свете Ане, да није било побожности коју је она разбуктала у њиховим душама и срцима, насадила је свету православну вјеру, а касније се то преносило с кољена на кољено, можемо рећи до данашњег дана, мало бисмо шта створили“, поручио је Епископ Јоаникије.
Указао је на то да поједини данашњи интелектуалци желе да омаловаже дјело првих Немањића, говорећи да не почиње све од Светог Саве.
„Тачно је да смо ми имали писменост, културу, духовност, светиње и прије Немањића, али кад се то упореди са оним што су створили Немањићи, то је само вриједно помена, вриједно да се изучава, али мало се види, мало је од тога остало и мало од тога знамо. То чиме су нас завештали Немањићи је љепота и то величанствена, хришћанска и царска љепота“, закључио је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
У току Литургије Владика је рукопроизвео у чин игуманије монахињу Анастасију, пожеливши да благодат манастира Калудра и молитве Светог апостола Луке, коме је посвећена ова светиња, изнад свега Мајке Божје и светих Светих, буду увијек на помоћи како би истрајно, мудро, честито и мајчински управљала овом светом обитељи.
Освештан је и преломљен славски колач поводом имендана мати Анастасије.
Заједничарење је настављено уз трпезу љубави.
