Владика Јоаникије богослужио у манастиру Ђурђеви Ступови
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у Сиропусну недјељу, 18. фебруара 2018, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.
Саслуживали су свештеници беранско-андријевичког намјесништва и монаси Манастира, а у литургијском сабрању, пред почетак Великог поста, молитвено је учествовао вјерни народ Берана.
У својој бесједи Епископ Јоаникије говорио је о посту и навео да је Света православна Црква сачувала дисциплину поста кроз њену историју до дана данашњег. Међутим, та дисциплина, оцијенио је Владика, нарочито у последњем вијеку, у много чему је ослабила.
„У неким крајевима наше отаџбине народ држи прву и задњу недјељу поста, што је из времена када су свештеници попуштали народу, који се није имао чиме прехранити, када је било глади, паљевина, насиља турског, бјежанија, сеоба. И тада, ко год је могао, а био је православни хришћанин, држао је цијеле посте. Та дисциплина се, углавном, задржала до завршетка Другог свјетског рата“, казао је Његово Преосвештенство, наглашавајући да ново вријеме које је, потом, дошло, није био корак напријед, него назад ка паганству и незнабоштву.
То ново вријеме, нагласио је Владика, покушало је све да укине у име нових идеја, у име напретка и просперитета - Бога, Цркву, постове, кумство, крштење. Црква је и тим искушењима и нападима одољела и усправила се, али нам је, указао је Епископ Јоаникије, потребан духовни препород, који почиње од сваког од нас, појединачно, из нашег срца.
Додао је да је Васкршњи пост устројен од апостолских времена, по узору на Господа Исуса Христа, Који је постио 40 дана. И апостоли су постили. Континуитет овог поста траје до дана данашњег, сви остали постови угледају се на пост прије Васкрсења Христовог.
„Он је по свему изузетан, свеобухватан, доноси велику благодат и духовну корист. Назива се света Четрдесетница, али траје седам седмица, што је више него 40 дана. Та света Четрдесетница су дани поста до Лазареве суботе, a онда долази Велика недјеља, која је по свему изузетна и цио период дотадашњег поста, ових 40 дана, служи да бисмо се удостојили да уђемо у велике дане домостроја Божанског, који је Господ Исус Христос учинио ради нас и ради нашег спасења, да бисмо се удостојили да Га дочекамо као она дјечица у Јерусалиму, да бисмо се поклонили Његовим страдањима, Његовом Крсту, смрти, гробу, да бисмо дочекали и прославили Његово Тридневно Васкрсење и да бисмо осјетили сву благодат, коју је Господ Исус Христос донио и у коју нас је увео својим Крстом, својом смрћу животворном и својим Васкрсењем, дарујући нам нови живот“, рекао је Епископ Јоаникије.
Истакао је да су пост, молитва, покајање, света исповјест, причешће Светим Тајнама Христовим лијек за сваког од нас. То је прави, истинити пут спасења.
„То је оно на шта треба да се подсјетимо, а почиње од тога да избацимо злобу, пакост, завист, тјескобу према ближњем из срца својег, да затражимо једни од других опроштај, јер Бог због тога излива изобилну милост на нас. Зато је установљено да вечерашња вечерња служба буде служба праштања, да затражимо једни од других опроштај, једни другима да дамо опроштај од срца. Велики је подвиг и тражити и дати опроштај“.
„Шта све човјек треба да учини, како да побједи себе да би тражио од ближњег опроштај - да се смири, да схвати да је грешан и колико је тешка увреда коју је нанио брату своме, да се покаје, да смогне храбрости и људскости, па да тражи опроштај од свога ближњега. Такође, и онај који опрашта, и он треба да се смири, да схвати да је погријешио према своме ближњем, да је грешан и он сам, који треба да да опроштај. Велики је само уколико може да да опроштај, а уколико нема снаге он себе унижава, затвара срце према ближњем своме, а то значи да затвара срце за Бога, да одступа од Бога и отпада од лица Божјег“, казао је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, закључујући на крају своје бесједе:
„Нека Господ својом милошћу и благодаћу све нас укријепи, оснажи, нека нам дарује тај изузетни дар да сагледамо своје гријехе и да се покајемо за њих, да затражимо опроштај од ближњих својих, да се са њима измиримо. На такав начин ћемо се Богу приближити, а онда ћемо бити слободни да тражимо да и Бог нама опрости наше гријехе, да се молимо оном узвишеном, најузвишенијом Молитвом Господњом, којом нас је сам Господ научио“.
