У манастиру Светог Пантелејмона у Самограду код Бијелог Поља одржане духовне свечаности

Свечаности под називом “Самограду у походе“ почеле су вечерњом службом уочи празника у понедјељак 8. августа, коју је служио преосвећени Епископ будимљанско-никшићки Господин Јоаникије са свештенством и монаштвом беранског и бјелопољског намјесништва.

У пригодној бесједи поводом празника и духовне академије која је услиједила владика Јоаникије је истакао да у Самограду сви одајемо благодарност Господу који нас је окупио.

“Ово мјесто је нарочито по својој љепоти, али и по својој историји, која улази у вјечност. Овдје су древне и старе светиње и ми прослављамо светитеља из првих времена хришћанских – Христовог свједока и мученика Светог Пантелејмона. Њега због његове вјере, побожности и чудеса којима га је Господ обдарио, а нарочито због моћи исцјељивања душевних и тјелесних слабости, прослављају сви хришћански народи. Свети Пантелејмон је пострадао почетком четвртог вијека, када је својом крвљу угасио огањ идолопоклонства и незнабоштва и многе привео Христу Господу“, бесједио је владика Јоаникије.

Говорећи о древном Самограду владика је навео да су ово мјесто од давнина запљускивали бистри извори хришћанске побожности и културе. “Они овдје долазе од престоног града Константинопоља, преко Охрида. Данас овдје, са светим Пантелејмоном прослављамо и великог словенског просвјетитеља Климента Охрдидског. Свети Климент, настављач учења својих учитеља Кирила и Методија проповиједано је јеванђеље и ширио ћириличну писменост, и његов утицај дошао је и до Самограда. Послије Климента долази наш Свети отац Сава, први Архиепископ српски, који нас је сабрао и у вјери објединио, писменошћу просветио и духовношћу сабрао“, бесједио је владика г. Јоаникије.

Један од организатора скупа Драган Недовић је у свом обраћању истакао да није тешко објаснити неком када га пита какав је то град Самоград. “Он је исти као други, само мало другачији. Другачији, јер кад ноћ пада у другим градовима имате осјећај као да ће да нестане сва свјетлост. У Самограду долази до провале свјетлости. Другачији је и због тога што сви градови имају велику историју, Самоград скоро да и нема своју историју. Он је тренутак у вјечности и истовремено, вјечност у једном тренутку. Самоград је тишина, легенда и зато припада великом народу. Народу који има горе пуне вила, и јунака Обилића и Мандушића. Који има попа Мила Јововића и Авакума игумана Светотројичког, који са својом братијом даде живот за слободу рода свога. Самоград је другачији јер има само један пут којим се може доћи до њега и само један којим се може отићи из њега. А то је пут у побожност, јер нико овдје није дошао а да је непромијењен отишао из њега.“

У програму духовних свечаности учествовали су пјесници: Благоје Баковић, Радомир Уљаревић, Влајко Ћулафић и Вуко Недовић. Учествовали су и гуслар Мијат Недовић и црквени хор “Мати Анастасија“, као и пјевачке група „Ђурђеви Ступови“ и „Лим“ из Берана. Посебан украс и ових духовних свечаности био је умилни глас млађане Јоване Арсеновић из Будве. Програм је водио Павле Оровић.