Литургијским сабрањем у Жупском манастиру прослављен Свети Амфилохије Иконијски
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, на празник Светог Амфилохија Иконијског, у уторак 6. децембра 2022. године, Свету Архијерејску Литургију, у параклису посвећеном овом великом угоднику Божјем у Жупском манастиру.
Владици је саслуживало свештенство и монаштво из више Епархија, а у молитвеном сабрању и храмовној слави учествовали су бројни вјерници из Жупе Никшићке, Никшића и других крајева.
Након читања светог Јеванђеља литургијском проповједи сабране је поучавао архимандрит Варнава (Дамјановић), игуман манастира Трескавац из Епархије бихаћко-петровачке.
На крају Литургије, празник Светог Амфилохија Иконијског, а храмовну славу сестринству ове обитељи са игуманијом, мати Ефимијом, ријечју архипастирског слова честитао је Преосвећени Епископ Методије.
„Срећна слава мати Ефимији, имендан мати Амфилохији и оцу Амфилохију Колумбијцу и свима сабранима који сте дошли да се заједно зарадујемо и Богу помолимо за спасење своје душе, наших ближњих и свих људи овог свијета, сјећајући се свих доброчинстава које смо добили од Господа Који нас је увео у матицу живота, даровао нам највећи дар који може неко добити, а то је живот. Са животом и све оно што му сљедује, што Господ једном људском бићу даје у том „пакету“ многих добара, међу којима су те дивне особине чудесне које човјек има, а највише назначење које му је дато и које треба, само вјерујући уз неки мали труд, ослањајући се на милост и благодат Божју, а имајући у виду немоћ и слабости своје, да дође до тог крајњег циља“, казао је Владика, додавши да и богослужење, у којем се сабирамо, својим именом говори да је оно захваљивање.
„Човјек само из стања захвалности према свему уводи себе у чудесно и тајанствено духовно стање, гдје почиње да слави и благодари Бога и све оно што је преко Њега и преко људи у овом свијету задобио и стекао. И кад је Господ звао апостоле, ушавши у њихову лађу, па кад је Петар, који је био вјешти риболовац, цијелу ноћ са својим друговима и браћом ловећи рибу, ништа није уловио, а онда му Господ, Који је користио Његову лађу, а то је ово гдје смо се данас сабрали – ово је слика те лађе спасења, Христос у центру њеном пребива, каже: Хајде, одмакни мало, опет, и баците мрежу да захватите“.
„Они, који су били вјешти риболовци, знајући да је Он само један од учитеља и рабина, слушајући Његову проповјед, а бивајући сигурни у то да Он скоро ништа о риболову не зна, ипак, на основу онога што су чули да је говорио и оне силе која је из Њега избијала, учинили су по Његовој ријечи и забацили мреже. Кад су се напуниле мреже толико да су се цијепале од мноштва риба у њима, кад је видио Петар интервенцију Божју и силу чудесну, рекао је: Иди од мене Господе, јер сам ја грешан човјек. То је оно што свака душа људска, која је у стању захваљивања и благодарења, а која је у близини Божјој, дубоко у себи осјећа милост Божју, Његову близину, осјећа, истовремено, своју недостојност и размишља као апостол Петар да је грешан човјек“, бесједио је Његово Преосвештенство.
То је, навео је Владика Методије, управо, оно супротно стање у којем, већином, људски род пребива и логика и стање овог свијета, гдје сви траже нешто што је њихово, полажу право и захтијевају од других да им служе, пребивајући у стању шта у свом животу немају, а не оно шта имају, шта им је Господ дао, почевши од оног највећег дара, а то је не само овај пролазни живот, него онај истински живот због којег се, због нас људи, Господ оваплотио, страдао и умро на крсту као човјек.
„Али је као Бог васкрсао, вазнио се и ту силу благодатну преко силаска Духа Светог на Цркву, кад се тог момента родила, и благодаћу Божјом преко својих ученика и њихових прејемника, па и наших савременика и отаца, којих се данас опомињемо, међу њима, Митрополита Амфилохија, да смо све забадава добили. Као што се у тропарима Светих Врача каже: Забадава сте добили, забадава и дајте. Истински и прави добитак је оно што само другима дали из љубави, милости, самилости, пожртвовања, несебичне љубави и жртве и служења другоме. То је порука овог нашег данашњег сабрања – да се захваљујемо на свему што смо добили од Бога, преко Њега од наших учитеља и да до последњег двог тренутка будемо у стању захваљивања“.
„Нека ријечи захваљивања буду непрестано на нашим уснама, из нашег срца, то ће бити јасан и сигуран знак да смо на правом путу Христовом, светих Отаца и апостола и наших Отаца, којих се данас помињемо и опомињемо да ћемо бити њихови наследници достојни, а предати све онима који за нама долазе, ако Бог да“, поручио је Владика будимљанско-никшићки Методије.
Освештан је и преломљен славски колач и жито, а у празничној радости преломљен је и славски колач, поводом имендана, мати Амфилохије, игуманије манастира Шудикова.
Заједничарење, у част угодника Божјег Светог Амфилохија Иконијског, настављено је уз трпезу хришћанске љубави.