Епископ Јоаникије служио Литургију у манастиру Бијела и полугодишњи помен монахињи Анастасији

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на Лазареву суботу (Врбица), 20. априла 2019, са свештенством Свету Архијерејску Литургију у манастиру Бијела код Шавника. Након светог богослужења, служен је помен поводом пола године од упокојења монахиње Анастасије (Крговић), дугогодишње монахиње манастира Бијела.

Обраћајући се вјерном народу, Владика Јоаникије је казао да је Лазарева субота велики дан у животу Цркве Божје и да нема потреснијег догађаја, описаног у Јеванђељу, од оног који се односи на овај велики празник.

„Господ Исус Христос посвједочио је, много пута, да је Његова ријеч чудотворна, да Његова ријеч исцјељује болести душе и тијела, да изгони демоне, да подиже слабе, очишћује и просвјетљује грешне, али, на овај дан је посвједочио да Његова ријеч има власт над смрћу и да има толику моћ да само на једну ријеч, на једну Његову заповјест мртви васкрсавају и то не они који су тек уснули, него као што је васкрсао Лазара, који је четири дана почивао у гробу и већ почео да се распада. Њега је само једном ријечју, једним позивом вратио из мртвих и даровао га његовим сестрама Марти и Марији“, рекао је Преосвећени Епископ.

Између Христа и Лазара и његових сестара је, по Владикиним ријечима, нека чудесна веза. Христос каже: Лазар, пријетељ наш, умрије, а сестре говоре: Господе, да си Ти био овдје не би умро брат наш.

„Види се њихова вјера, њихова љубав, њихово безгранично повјерење у Христа, а Он је то све оправдао и усавршио доласком својим на гроб Лазарев. И, позвао је Лазара да устане из мртвих и Лазар је васкрсао. Његова божанска ријеч га је пробудила из мртвих и ослободила од трулежи, потпуно га вратила у живот и остало што је речено, а има доста тога што би требало протумачити у светом Јеванђељу о данашњем догађају“, указао је Његово Преосвештенство.

Поводом полугодишњег помена монахињи Анастасији (Крговић), чији земни остаци почивају у порти манастира Бијела, у којем је као монахиња са својим сином, архимандритом Исаијом, игуманом, провела двадесетак година у молитвама и труду на обнови ове светиње, освештан је надгробни споменик.

„Сабрали смо се данас овдје над гробом преподобне монахиње Анастасије, која је цио свој мукотрпни и дуготрајни живот принијела слави Божјој, прво, формирајући породицу и подижући дјецу. Нарочито је њен живот био тежак од кад је, прерано, остала удовица, али часно и честито, може служити свима за примјер. Када је подигла своју дјецу, ријешила је да свој живот посвети служби Божјој. Свој живот је уподобила до те мјере Цркви да је свима нама била примјер труда, молитвености, поста, честитости, врлине, гостопримства и истрајности“.

„Кријепила је сила Васкрсења Христовог, сила ријечи Божје, јер је она својим цјеломудреним разумом и простодушношћу усвајала ријеч Божју као сунчеву свјетлост, као мајчино млијеко и о њоме живјела. Данас, овдје, сабрашив се око њеног гроба, осјећамо да смо се сабрали око гроба Божјег праведника, јер, свијетли њен живот вјером, добротом, љубављу и свим осталим врлинама“, бесједио је Епископ будимљанско-никшићки.

Он је сабранима пожелио срећан и благословен данашњи велики празник.

„Нека буде на здравље и на спасење овај празник. Нашој мати Анастасији нека  да Господ мирног покоја у животворном наручју Христовом, нашем о. Исаији, који је обновио ову светињу са његовом мајком Анастасијом и са многим добротворима, нека да Господ снаге и да ова светиња поје сада и за будуће вјекове и времена“, поручио је Владика Јоаникије, додајући да се сви потрудимо да Велику недјељу, у коју улазимо, посветимо служби Богу, Цркви, посту и молитви да би у радости дочекали Васкрсење Христово         
Освештане су гранчице врбе и подијељене верном народу.