Литургија служена у цркви Светих Апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу

Литургију пређеосвећених даровау цркви Светих Апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу у сриједу, 28. фебруара 2018. служило је свештенство и свештеномонаштво бјелопољског намјесништва.

Литургијом је началствовао протојереј Дарко Пејић, а њему су саслуживали протојереји-ставрофори Мираш Богавац и Боро Врховац, протојереј Зоран Бубања, јереји Александар Крговић и Данило Дамјановић, Синиша Јанковић, Милан Станишић, Никола Скопљак и јеромонах Николај Стаматовић, игуман манастира Златеш.

Захваљујући се свештенослужитељима о. Дарко је казао да нема ништа љепше од заједништва и слоге, подсјећајући на ријечи Цара Давида да је дивно и красно када сва браћа живе заједно.

Литургија служена у цркви Светих Апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу

“И ми свештеници и ви, браћо и сестре чувајмо мир и слогу, јер ту влада љубав, а гдје је љубав ту је и Бог, јер је он Љубав, поготово у дане поста. Шта је заправо пост? То су посебни дани у којима смо под посебним тренингом и вјежбом. Али не постимо да бисмо тренирали само током поста, већ се вјежбамо да би цијеле године били пуни слоге, љубави, братољубља, Христољубља...

Ако смо са неким у завади - измиримо се, ако смо неког псовали - благосиљајмо, ружно је да се од Хришћана шири клетва и проклетство. Ако смо Христови покажимо то и дјелима и ријечима а не само притворношћу, да се превијемо и кукамо како постимо. Пост треба да нам буде радост. Ако не научимо да се радујемо у посне дане залуду постимо. Ако у посту постанемо још нервознији, љући, ако се завадимо, зашто смо онда постили. Пост треба да нам потроши тијело, прво да научимо да мање једемо, да уносимо посну храну да тијело унизимо да би душа засијала. Од испошћеног и изблиједјелог тијела душа се боље и види и сија.

Искористимо ове дане, долазимо на службе, Богу се молимо”, бесједио је о. Дарко позивајући вјернике да, ако већина нема навику да чита правила, пали тамјан и кандило у кући, вјежба саборност макар у цркви, јер је она велики дар и благослов.

Он је казао да и браћи, када су заједно, не може нико ништа нити их ко може посвађати.

“Ко ће ме посвађати са оним са којим сам сваки дан, са ким дијелим хљеб, ријеч и благослов. И дјецу своју и породице вежимо за Христа, да би нас Он везао за Небо. Љубав тражи дјела и помирење и не да непријатељу мира док не постане пријатељ. Исповиједимо се, причешћујмо се што чешће поготову у посту.

Ако човјек нема осјећаја за исповијест, то значи да је савјест још мртва, да нема стида и срама. Јер кад завири човјек у себе и види своја лоша дјела онда почиње да се стиди и гледа да то што прије одбаци од себе, као поцијепану хаљину. И сваку пукотину и гријех види Господ, и једини начин да се ослободимо тога је да се покајемо и исповиједимо. Нека би Бог милостиви све нас путу своме и покајању привео”, бесједио је о. Дарко.

Video kanal Eparhije  Radio Svetigora  Sveviđe

Srpska pravoslavna crkva