О Божанском надахнућу историје српске науке – Пупину, Тесли, Миланковићу

25. Фебруар 2017.

На иницијативу Црногорско-руског културног центра из Никшића, а у саорганизацији и уз помоћ Института за српску културу, Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори и Духовног центра „Преподобног Исаије од Оногошта“, предавање „Божанско надахнуће историје српске науке – Пупин, Тесла, Миланковић“,у четвртак 23. фебруара 2017, у Никшићу, одржала је историчарка науке Александра Нинковић – Ташић, предсједник Образовно-истраживачког друштва „Михајло Пупин“ (Београд).

О Божанском надахнућу историје српске науке – Пупину, Тесли, Миланковићу

Представљајући научни ангажман Александре Нинковић – Ташић, мр Гордана Крцуновић је казала да су њено раскошно знање из области историје науке, духовна и интелектуална радозналост и изузетне предавачке способности учиниле да пред нама поново оживе личности и дјела стубова српске научне културе: Пупин, Тесла и Миланковић.

О Божанском надахнућу историје српске науке – Пупину, Тесли, Миланковићу

„Александрина дубока посвећеност и готово мистична веза, нарочито са личношћу и дјелом Михајла Пупина, затим организовање великог броја предавања, радионица за дјецу и изложби широм Србије, донијела су јој велико признање у Србији прошле године, када је проглашена за личност године“, навела је Крцуновић.

О Божанском надахнућу историје српске науке – Пупину, Тесли, Миланковићу

Према њеним ријечима секуларна свијест супроставља духовно и научно искуство свијета, окреће науку против човјека и своди га на једну димензију постојања. Секуларна свијест, указује Крцуновић, својим стратегијама заборављања, којима су се служиле комунистичка, а данас неолиберална идеологија теже да избришу национално памћење.

О Божанском надахнућу историје српске науке – Пупину, Тесли, Миланковићу

„Управо су ове три компоненте: духовно и научно искуство свијета и његошевски „електризам српског родољубља“, основни елементи Пупуновог, Теслиног и Миланковићевог погледа на свијет“, рекла је Крцуновић, додајући да и интригантан наслов Александриног предавања сугерише да је вјерски патос у основи дјела овог светог тројства српске научне културе.

О Божанском надахнућу историје српске науке – Пупину, Тесли, Миланковићу

Говорећи о овој тројици великана српске научне културе, Александра Нинковић – Ташић је оцијенила да све оно најљепше и највеће што су Пупин и Тесла организовали и написали да би се српски народ представио у Америци, никада, нажалост, није преведено на српски језик. Милутин Миланковић је, сматра она, само наизглед прошао боље, писао је на српском језику, али он је прецртан, иако је, по референцама и методологији науке, највећи у историји науке 20. вијека.
„Предочићу вам само три слике где се они спајају, где су потпуно иста изворишта са којих су црпели своју снагу. Миланковић предаје у Бечу, има све титуле, огромне новце, али, у једном тренутку, свесно све оставља и долази у Београд да ради са београдским студентима. Тесла, у складу са својом чудесном личношћу, не жели да изда једног од највећих индустријалаца Америке, који му је дао поверење кад нико други није и одриче се свесно огромног богатства. Пупин све што стиче часним научним радом оставља српском народу“.

О Божанском надахнућу историје српске науке – Пупину, Тесли, Миланковићу

„Ови наши великани науке имају два иста именитеља: један је порекло, значи однос према мајци са једне стране, а с друге стране однос према српској традицији. Сва тројица воле и читају са највећом страшћу и пишу о томе, исте песме, исте песнике, исту народну традицију. Омиљена песма Николе Тесле и Милутина Миланковића је „Марко Краљевић и Муса Кесеџија“ и обојица о томе пишу. Тесла доноси потпуно нов план ове песме, приређујући збирку Змајевих песама, које са пријатељем преводи на енглески језик. То у Србији не постоји, а мени шаље вашингтонска библиотека“, наглашава Александра Нинковић – Ташић.
У истом предговору Тесла је писао и о јунаштву Милоша Обилића, сматрајући да је његова жртва већа и вреднија од спартанског краља Леониде.

О Божанском надахнућу историје српске науке – Пупину, Тесли, Миланковићу

„Није битно да ли је мит или је истина, он је већи од највећег. Милош Обилић је носећи своју жртву са собом јуришао у исту смрт, његова смрт уз његову жртву већа је и вреднија од смрти спартанског краља Леониде и његових јунака. Па иде Никола Тесла даље и пита амерички народ: Да ли знате шта је чувени песник Гете рекао о српском песништву? Даље, у истом предговору пита: Да ли сте чули за Црну Гору, знате ли где се налази место где се рађају највећи јунаци, где је извориште највећег јунаштва?Свој предговор Змајевих песама Никола Тесла почиње речима које би требало да буду уписане у историјске уџбенике: Не постоји народ који је више страдао од српског народа и због тога смо морали постати народ песника и мислилаца“, истиче Нинковић – Ташић.

О Божанском надахнућу историје српске науке – Пупину, Тесли, Миланковићу

Она је нагласила да су Пупин и Тесла дијелили велико поштовање и љубав према Његошу. Пупин јетражио од Уроша Предића да наслика Његошев портрет, који се данас налази на универзитету у Питсбургу, како би се, кроз Вука Караџића и Његоша, истиче Александра Нинковић – Ташић, показала снага његовог народа. Када се упокојио Никола Тесла, поред његовог узглавља стајала је збирка јуначких народних песама, а последња обиљежена пјесма коју је читао била је „Смрт мајке Југовића“.

О Божанском надахнућу историје српске науке – Пупину, Тесли, Миланковићу

„Ми те кораке са којима можемо да се идентификујемо, којима су нас ови великани задужили до срца, не само нас, него и оне који ће доћи, не препознајемо и не видимо да њима можемо корачати. Писали су о свом одрастању и животу, Михајло Пупин чудесну књигу „Са пашњака до научењака“, Никола Тесла „Моје изуме“, Милутин Миланковић пише своја сећања. Ко прочита ове три књиге постаје бољи човек, ако их млад човек прочита постаје успешнији, већи и сигурнији“.

О Божанском надахнућу историје српске науке – Пупину, Тесли, Миланковићу

„Још један им је заједнички именитељ, а то је звездано небо које их наткриљује. Каже Пупин: Ко не гледа у звезде не може развити своју машту, а без маште нема великих дела, али, како ће развити своју личност, како ће без тог погледа човек постати добар човек. У градовима су звезде далеко и мале су, морате изаћи у природу и пробати да дохватите своју звезду. Он доказује и науком објашњава како сваки човек носи комадић звезде у себи. Питао је Пупин своју мајку, која никад није научила ни да чита, ни да пише шта је светлост. Она му одговара да су знање златне лествице којим може да се попне до небеса, знање је светлост која осветљава наш пут кроз живот и води нас у живот будућности пун вечне славе“, казала је, између осталог, у свом надахнутом излагању Александра Нинковић – Ташић.

Светигора

Вијести

Кроз културу и туризам до боље сарадње

Епархија будимљанско-никшићка

 | Манастир Ђурђеви Ступови, 84300 Беране, Црна Гора | тел/факс: +382 51 680 712 | info@eparhija.me