Архијерејска Литургија у манастиру Подврх

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је у уторак, 5. децембра, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Подврх.

Преосвећеном владици саслуживали су јеромонах Дамаскин и архиђакон Јаков (Нинковић).

Свети апостоли Филимон, Апфија и Архип

Архип бјеше један од Седамдесет. Апостол Павле га помиње у посланици Колошанима и Филимону, називајући га својим другаром у војевању. У граду Колосају средиште хришћанства бјеше у кући Филимоновој. Ту се сабираху хришћани на молитву. То називаше апостол Павле, пишући Филимону, твоја домашња црква. У то вријеме апостоли рукополагаху своје ученике за епископе, неке од њих на стално место, а неке као мисионаре путујуће по разним мјестима. И Филимон је био један од ових последњих. Апфија, Филимонова жена, пошћаше и служаше домашњој цркви. У вријеме неког празника незнабошкој богињи Артемиди, сви вјерни у Колосају бјеху по обичају сабрани у дом Филимонов на молитву. Незнабошци, сазнавши за овај скуп, јурну и похватају све хришћане, Филимона, Архипа и Апфију, као вође, најпре ставе на шибу, а после их закопају до појаса у земљу и почну их камењем тући. И тако убију Филимона и Апфију, а Архипа изваде из рупе једва жива, и оставе га на забаву дјеци. Дјеца га, пак, избоду свега ножевима. И тако и овај Павлов другар у војевању сконча ток свога земаљског пута.

Манастир Подврх

Манастир Подврх, чија је црква посвећена Светом Николи, налази се у близини Бијелог Поља, на удаљености од око 25 километара, поред извора ријеке Бистрице.

Како се из натписа на каменој плочи над главним улазом види, црква је сазидана 1606. године у вријеме архиепископа пећког Јована.

Живопис је 1613/14. године осликао Поп Страхиња из Будимља. Фреске из Подврха спадају у Страхињина зрелија дјела и представљају најбоље очуван, до сада познат, Страхињин потписан рад.

Иконе изузетне љепоте сликао је Јован звани Козма и његов помоћник Радул.

У септембру 1960. године, поред осталих рукописа, пронађено је Дивошево јевенђеље, настало око 1330. године, које се одваја љепотом сликаног украса, па као такво, данас представља главни ћирилски споменик српских пергаментних рукописа XIV вијека.

У цркви се чува и дио моштију Светог свештеномученика Харалампија.