Конференција за новнаре у оквиру пројекта „АРТОС – прилика за иновативно запослење“
Епархија будимљанско-никшићка одржала је, 9. децембра 2022. године, у Парохијском дому у Никшићу, конференцију за новинаре, у оквиру пројекта „АРТОС – прилика за иновативно запослење“.
Пројекат има за циљ повећање пословних компетенција и запошљавање незапослених лица из категорије незапослених младих, незапослених жена и незапослених лица са инвалидитетом, у иновативној аквапонијској производњи те повећање могућности запошљавања у области алтернативне еколошки одрживе пољопривреде и аквакултуре у мање развијеним општинама: Никшићу, Даниловграду и Цетињу.
Ове општине су због велике стопе незапослености као и због специфичних геолошких и климатских услова веома погодне за развој аквапонијске производње. Аквапонија је симбиотски метод узгоја рибе и биљака, високо ефикасан, способан да користи сушно земљиште без значајних водних ресурса за хортикултуру и аквакултуру, повећава ефикасност рада и производи велике количине органске хране по јединици површине на неплодним површинама са минималним количинама воде – до 95% мање у односу на конвенционалне методе.
Пројекат ће такође допринијети повећању способности послодаваца за отварање нових радних мјеста и обуку на радном мјесту кроз иновативни приступ пољопривреди и аквакултури.
Уз то, наставља се запошљавање особа са инвалидитетом у сектору пољопривреде и аквакултуре у алтернативној и иновативној аквапонској производњи, започет претходним пројектом „АРТОС – прилика свима“. Пилот пројекат, који је претходио овом, завршен је 2018. године, а њиме је покренута аквапонијска пластеничка производња. У овом аквапонијском пластенику и даље су континуирано запослене двије особе са инвалидитетом.
Пројекат који је у току објединиће достигнућа рада у аквапонској технологији Епархије будимљанско-никшићке и дјеловање у раду са циљним групама и локалном заједницом.
На конференцији за новинаре говорили су: Константин Дојић, шеф канцеларије за међународну сарадњу Епархије будимљанско-никшићке, Марко Ковачевић, предсједник Општине Никшић и Милијана Алексић, менаџерка биотехничке лабораторије - "Tehnopolis".
Дојић је пожелио свима добродошлицу и захвалио на присуству другој прес-конференцији пројекта АРТОС – прилика за иновативно запослење, који је финансиран од стране ИПА фондова Европске уније из програма развоја људских ресурса и социјалних питања.
Предсједник Општине Никшић г-дин Марко Ковачевић је захвалио на части да отворим прес-конференцију и похвалио рад Канцеларије за међународну сарадњу Епархије будимљанско-никшићке, у оквиру које је и сам некада дјеловао у појединим пројектима на самом почетку њеног рада.
„Стога ми је, посебно, драго што данас имамо реализацију оваквих пројеката од стране исте те канцеларије, гдје показујемо да све групације и заједнице у нашем друштву могу да допринесу друштву у неким основним стварима и хтјењима, гдје се овај пројекат подудара са оним што је основно дјеловање наше локалне самоуправе, а то је да проналазимо начине и могућности за отварање нових радних мјеста за незапослена, поготово млада лица. То значи отварање перспективе за бољу будућност у овом граду и зато је ово изузетно значајан пројекат за нас као локалну самоуправу гдје ми нијесмо, да кажем, допринјели ни на један начин, али осјећамо обавезу да похвалимо и истакнемо један овакав пројекат као добар примјер како треба дјеловати када су ове активности у питању. Још једном се захваљујем на овој прилици, захваљујем се и на томе што ће одређени број радних мјеста, кроз овај пројекат, бити отворен у нашем граду, што је за нас посебно значајно, а обећавам и обавезујем се да ће локална самоуправа у будућности бити партнери и сарадници у помоћи на новим пројектима, које канцеларија буде имала“, рекао је Ковачевић.
Милијана Алексић, менаџерка биотехничке лабораторије - "Tehnopolis" је, испред Иновационо предузетничког центра Технополис, честитала на успјешно имплементираним активностима у склопу овог пројекта и изразила наду да ће пројекти овог типа, као примјери добре праксе, и у будућности бити реализовани како за општину Никшић тако и шире.
„Менаџерка сам биотехнолошке лабораторије у Технополису, која је основана са циљем да буде подршка пољопривреди. Самим тим, видим велике могућности за будућу сарадњу на неким новим пројектима и свакако да ће наши ресурси да буду на располагању за одређене активности и иновације. У Технополису, поред биотехнолошке лабораторије, имамо и лабораторију за индустријски дизајн која заиста помаже start-up заједници Црне Горе и иноваторима у смислу израде одређених прототипова и томе слично, тако да су могућности за сарадњу, свакако, велике. Овај пројекат је нешто, заиста, занимљиво и, прије свега, оно што је акценат на одрживости пољопривреде, а аквапонија је један примјер тога. У складу са тим требало би ићи у правцу даљег писања пројекта који се односе на ово. Такође, жељела бих да позовем све да прате рад Технополиса и да нам се, ако препознају било какав вид потенцијалне сарадње, свакако обрате, ми ћемо бити на располагању. Још једном, захваљујем на позиву и надамо се будућој сарадњи“, навела је Алексић.
Шеф канцеларије за међународну сарадњу Епархије будимљанско-никшићке, Константин Дојић подсјетио је, и овом приликом, да је аквапонија симбиотски узгој биљака и рибе који је биоодржив, еколошки прихватљив, високо ефикасан и квалитетан, те да је погодан за средишње и јужне крајеве Црне Горе због недостатка воде на овим просторима, због специфичних климатских и геолошких услова и недостатка плодног земљишта.
„Иновативност цркве није ништа ново и не треба никога да чуди. Црква је заједница која све испитује, вођена је Духом Светим и не прихвата сваку новотарију тек тако, али то не значи да не прихвата иновацију, да не признаје људске потребе, да не подстиче стваралаштво, да не подстиче оно што је Бог људима дао, а то је разум између осталог. То је у бити једна шира мисија, мада овај пројекат, свака иновација, сваки подухват зависи од људи. Ми, често, из пројеката ЕУ видимо изградњу, опрему, нешто материјално, али главно у сваком напретку су људи. Свијет почива на људима. И овај пројекат, иако проширује капацитете кроз start-up, кроз додјелу опреме, оперативних трошкова, кроз ширење нашег пластеника Артос, који је почео давно. Као што је рекао господин Ковачевић, када смо почињали авантуру са међународним донаторским институцијама, прије деценију, показало се да та сарадња може да се оствари, наравно, ми чувамо своје вриједности и своју аутономију у свему томе, али постоје додири са јавним фондовима и међународним фондовима, нешто што Црква може да примењује, а то је, прије свега, заштита и промоција културе и заштита културне баштине“, казао је Дојић, додавши да је Црква, на територије Епархије будимљанско-никшићке, власник око 60% заштићених културних добара.
„Ту је увијек подршка рањивим групама, односно хуманитарни рад који је Цркви својствен од библијских времена. Ту је, наравно, и екологија и заштита животне средине у шта су ове иновације аквапоније усмјерене. То је један подухват опет базиран на хришћанским принципима светописамским о томе да је човјек центар универзума и да је творевина створена не да би је човек уништавао, експлоатисао и злоупотребљавао, него да буде њен центар, њен управитељ и чувар, јер је Господ дао Адаму врт да ради и чува га. И то је начин како се ми нашим животима приближавамо Богу. Све су то додирне тачке јавних интереса и опште мисије Цркве“, саопштио је Дојић.
Истакао је да главни циљ овог пројекта представљају људи.
„Пројекат треба да обучи дванаесторо полазника из стручне квалификације произвођача у аквапонијској производњи. Ту стручну квалификацију смо акредитовали из претходног пројекта, који је имплементиран од 2017. до 2018. године. Тај пилот пројекат, који је служио запошљавању лица са инвалидитетом у аквапонијској производњи, омогућио је да ми кроз рад, сарадњу, експериментисање, на неки начин, утврдимо и истражимо понашање аквапонијске технологије у условима климатским, географским, тржишним, културолошком у Црној Гори. Ту смо стекли велико искуство“, оцијенио је Дојић, напомињући да је Европска унија препознала корист тог пројекта, поготово што су запослења лица са инвалидитетом одржана.
„То су наши најискуснији аквапонијски оператери: Тијана Машнић и Драгутин Јоковић, на чијим „леђима“ је овај подухват изнесен, у врло незгодним временима политичких превирања 2020/21, и свјетске епидемиолошке катастрофе. Ево, дошао је моменат да смо добили могућност да наш пилот пројекат развијемо до комерцијалног, до јачег нивоа и да омогућимо то другима. Главна ствар у аквапонији је знање, вештина. Важно је било да се обуче квалификовани, стручни људи са Биотехничког факултета из анималне и биљне производње, који су научили да управљају аквапонијским системима, да их дизајнирају, праве, који су, такође, учествовали у обукама оператера. Пошто је срж пројекта и регрантирање, односно финансирање трећих лица, у пројекту учествује шест послодаваца, који су запослили седам од ових 12 полазника“.
„Сада имамо седам аквапонијских произвођача у Црној Гори и ту се, већ, отвара мало тржиште и мала производна база. Не само ЕУ, већ је и држава Црна Гора препознала ове квалитете, па смо добили и грант за иновације да се бавимо дигиталним иновацијама и аутоматизацијом цијелог процеса, тако да је аквапонија ушла у програм ИПАРД-а. Проглашена је за једну од десет технологија које ће промијенити наш живот, од стране Европске комисије, и то је било скоро“.
Дојић је нагласио да Црна Гора не мора увијек неког у нечему да слиједи, већ може да буде прва, барем, у региону. То је неки пионирски подухват.
„Свима захваљујем што су у њему учествовали и бит је пројекта, кад се заврши да та запослења треба да се одрже, наставићемо сарадњу, пружаћемо техничку подршку, а Владика Методије, који је потписник уговора са ЕУ на овоме пројекту, је ово благословом, свесрдно и здушно, подржао. Основана је организација „Артос аквапонија“, која ће да наставља иновације и да пружа услуге образовања из ове области, као и техничке подршке и остало, што уз развој ове технологије иде. Цијела ова иницијатива улази у јавни живот, у јавну сферу и ово је добар примјер сарадње Цркве и јавних односно државних институција, у духу византијске симфоније, односно сарадње између Цркве и државе, што је природно и што све земље Балкана имају. Захваљујем нашим учесницима, који су завршили обуке и послодавцима“, казао је Дојић.
Овом приликом додијељени су сертификати за успешно завршене обуке.
Полазници: Јована Никић, Ана Зиндовић, Александар Ђурђевац, Павле Божовић, Марко Церовић, Лука Вулић, Дина Маљевић, Маша Ђуровић, Јелена Кадовић, Рајка Перуновић, сестра Марија Тодоровић, монахиња Теодора, Милош Видовић.
Послодавци: Минас ДОО Даниловград, Сељак ДОО Даниловград, Аграрија ДОО Даниловград, НВО Мозаик Никшић, Манастир Светог Апостола Луке у Жупи Никшићкој, Ривир ДОО Никшић.