Свети великомученик Пантелејмон прослављен у манастиру Самограду
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог Пантелејмона и Светог Климента Охридског, у сриједу 9. августа 2017, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Самограду код Бијелог Поља, чији је храм посвећен овом великом угоднику Божјем.
Владици је у празничном богослужењу саслуживало свештенство и свештеномонаштво Епархије, а у Литургији је учествовао многобројни вјерни народ овог краја.
Епископ Јоаникије је бесједио о Светом Пантелејмону, великом мученику и исцјелитељу, који је свој живот жртвовао за Господа, а осврнуо и на Светог Климента Охридског, чији спомен наша Света Црква слави такође 9. августа.
„Данас се слави Свети великомученик Пантелејмон, исцјелитељ, њега молимо да нас исцијели од различитих наших слабости и недуга, прије свега, од душевних слабости и недуга, од маловјерја, сујевјерја, грехова, таме, мрака који се уселио у наше душе, да их Божјом силом, од Бога измољеном, прогна из наших душа и наших срца, да се наше биће освијетли правом, истинитом вјером и обасја Божјом свјетлошћу, јер нам прво треба исцјељење душе, а здрава душа даће здравље и тијелу“.
„Данас прослављамо и Светог Климента Охридског, словенског просветитеља, не само Македоније, него свих Словена и свих словенских народа. Словенски православни народи имају заједничке учитеље, заједничко писмо, заједно су примили свету вјеру православну, заједно су напредовали у тој вјери, имају заједничку историју и културу. То треба да схватимо и нешто научимо, да знамо за своју историју и за своје корјене“, казао је Владика, напомињући да се у нашим школама мало учи о Светим Кирилу и Методију, о Светим словенским просветитељима и учитељима, о томе како смо напредовали кроз историју до Светог Саве и Немањића.
То се, истакао је он, намјерно запоставља да би народ остао без корјена, а онда са њим свако може да влада, да буде народ за употребу, а не народ који ће бити свјестан себе, своје историје и имати своје достојанство.
Преосвећени Епископ је, говорећи о древном Самограду, рекао да је то славно и свето мјесто, ознамењено многим светињама. Међутим, ако бисмо само замишљали какав је Самоград био када су овдје постојале двије славне царске задужбине са мноштвом других здања, а нијесмо у стању да сагледамо шта Самоград треба да буде у будућности нашој и наших наследника, онда, по Владикиним ријечима, немамо праву слику Самограда.
„Светиња увијек вапије да се обнови, вапије за својим народом, да се око ње окупи, да зацијели њене ране. Народ то осјећа као дуг и, ево, хвала Богу, у нашој ужој отаџбини Црној Гори и свим српским земљама, обновише се многе светиње. То, понајвише, обнови српски народ без ичије помоћи, сам народ са својим свештенством, као што то ми у Црној Гори радимо“.
„Пошто стојимо на светом мјесту, свако од нас, драга браћо и сестре, треба да схвати шта значи стајати на светом мјесту. То је изузетна и велика повластица. Сви ви који сте данас дошли уложили сте свој труд, своју вољу, одредили овај дан да дођете на Самоград, али, будите сигурни, да је и велика повластица за вас што вам је Бог дао прилику да данас дођете овдје, да се заједно Богу помолимо на светом мјесту, да погледате својим очима како из земље израњају свети темељи и како се светиња полако пројављује овдје, а то значи да се она обнавља, она и нас обнавља“.
„Сви смо дужни, не само село Пријелози, оно има посебну обавезу и околна села, да обрате пажњу на Самоград. На ово свето мјесто треба да обрати пажњу цио наш народ и сваки хришћанин, било гдје у свијету да живи, када дође овдје он долази на свој корјен, без обзира да ли је православан, католик или протестант. Ове светиње су подигнуте прије него што су настали расколи и диобе у Цркви, прије него што су настале многе секте. Овдје је корјен свакоме ко се назива хришћанин, јер су ово стародревне хришћанске светиње“, казао је Преосвећени Епископ, поручујући да српски народ треба да буде захвалан хришћанима из давних времена који су подигли ове светиње и да овдје буде саборно мјесто за све који желе да дођу и насладе се духовним богатством Самограда.
„Израња светиња из дубина земље да нас обнови, да нас призове к себи да се вратимо вјери, да се научимо вјери, а то значи да се научимо поштењу, реду, поретку, поштовању светиње и ближњега свога, љубави међусобној. То значи обнова светиње. Обновити светињу не значи само обновити зидове, него значи обновити себе. Ништа нам не значи ако бисмо зидали куле и градове, а да то не изазове промјену у нашој души, да се и ми кроз то не оплеменимо. То је призвање и то нам треба“, закључио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.
Храмовна слава цркве Светог Пантелејмона у манастиру Самограду прослављена је благосиљањем и ломљењем славског колача. У славу Божију, а у част Светог великомученика Пантелејмона, одржан је црквено-народни сабор са пригодним програмом.
