У суботу 1, априла 2023. године, уочи пете недјеље (Глувне) Великог Часног поста, предавање посвећено Светој Марији Египћанки, њеном подвигу у свијетлу нашег времена и искушења, одржао је архимандрит Павле (Радусиновић), игуман манастира Ораховица у Епархији пакрачко-славонској.
У веома садржајном и душекорисном предавању о. Павле је подсјетио на личност старца Зосиме, који се подвизавао у пустињском манастиру преко педест година. У потрази за новим, узвишенијим подвизима јавио му се Господ и одвео га у манастир код Јорданске пустиње, у којем су монаси, на почетку поста, одлазили дубоко у пустињу.
„Одлазећи далеко у пустињу, Зосима угледа једну прилику, учинило му се да је демонско искушење, а онда се помолио и видио да је то људско биће и обрадовао се, јер је 20 дана био у пустињи, није никога видио. И потрча за мати Маријом и она му исприча своје житије укратко, да је била блудница, одрасла је у Александрији, у Египту. Та страст је толико била обузела њено биће да је изгубила разум и тражила је да ту страст што више задовољи. Једном приликом је пошла за Јерусалим, на неки празник, желећи да се поклони Часном и животворном крсту Господњем. Међутим, кад је хтјела да уђе у цркву нека невидљива преграда није јој давала да уђе. Тада је схватила да се нешто чудно дешава, склонила се у страну и, што је јако важно, запитала се због чега је ту. То је јако озбиљно питање, без очајања, без панике него је зрело размислила“, рекао је отац Павле, додавши да је Господ на тај њен молитвени покушај да испита себе узвратио и разгорио пламен у срцу.
„И она дође до покајања, спознала је шта је то што је одваја од Господа. Након тога је пробала да уђе у цркву, поклонила се Часном и животворном крсту и када је излазила чула је глас: Иди преко Јордана у пустињу, тамо ти је спасење. Преподобна мати Марија је изашла дубоко у пустињу и тамо је боравила све до сусрета са Зосимом. У чему се састојало њено покајање? То је било осамљивање, отишла је, физички се удаљила од могућности да гријеши. Друга ствар, то испитивање срца, које Господ дарује покајнику, тај огањ не сажиже одмах гријехове, него полако освјетљује човјеку да види шта се све у њему угнијездило да би и ум могао да учествује, да разумом схватимо да је оно у чему смо до јуче уживали, нешто страшно, што разара наше биће, шта више она је и друге људе уништавала тим развратом“, навео је архимандрит Павле.
То је, поучавао је, била велика борба која је трајала седамнаест година, тачно колико је времена провела у блуду, толико се борила са демоном блуда у пустињи.
„Ђаво је дизао у ваздух, бацао, губила је разум, псовала, пјевала развратне пјесме, у исто вријеме се кајала и тако дуго времена, док није дошао у њену душу тај тихи повјетарац који је разагнао маглу смрада и дошла је благодат Духа Светог. Та благодат Светог Духа је њу научила богословљу, јер онај који истински види Бога он је прави богослов. Знала је напамет Псалтир и свете књиге, без да је знала уопште да чита. Зосима је био шокиран откуд то њој да зна. Када се молила дизала се у ваздух и много тога је видио Зосима што он као савршени монах није могао ни да сања. Тако нешто у свом дугом монашком животу није видио“.
„Такав подвиг су свети Оци као празник нама дали у 5. седмицу овог Часног поста да бисмо се угледали на Преподобну мати Марију не само тим њеним подвигом, него њеном истрајношћу. Данас људи обично мисле да живе у времену које је јако брзо и да све можемо да добијемо брзо. И овај пост 40 дана нам некад изгледа дуг, али он је такође кратак. За то вријеме треба истрајно, макар, тај дио годишњег циклуса да посветимо испитивању, да посветимо Богу, да нам освијетли разум и душу да бисмо видјели шта је то у нама. Ако то обзанимо, као змија кад излази из рупе она постаје лак плијен, исто тако ми кад исповједимо оно што је у нама онда имамо прилику, не само да кажемо свештенику него ми док се исповједамо све то, на један другачији начин, сагледавамо, испитујемо сами себе и тако себе богатимо, јер нам Бог даје разум да наша дјела, која су била сакривена, којих смо се стидјели и нисмо били у прилици да се изборимо са њима, кад их објавимо она постају ништавна. Тада добијемо стаменост суше, стаменост човјека је у искрености. То је тај подвиг Преподобне мати Марије Египћанке који нам је у овом посту свјетлило и њиме трагамо“, рекао је архимандрит Павле, игуман манастира Ораховица.
Ријечју добродошлице о. Павла је, у име Црквене општине Никшић, поздравио протојереј Миодраг Тодоровић.
Публика је била инспирисана предавањем па је, након излагања, предавачу упутила више питања.
