Монашење у манастиру Самограду

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије замонашио је, на празник Светог мученика Евпсихија, у суботу 22. априла 2023. године, у малу схиму расофорног монаха Пантелејмона (Ћеранића), настојатеља манастира Самоград, давши му монашко име Мојсије по Светом Мојсију Мурину.

Сабранима је ријечима архипастирске бесједе поучио Преосвећени Епископ Методије, указавши на ријеч Божју: Ко хоће за мном да иде нека узме крст свој, нек се одрекне себе и нека иде за мном.

„Ко хоће, каже Господ, то значи по нашој слободној, доброј вољи као личности које је Бог слободне створио и који добровољно треба да желимо и да хоћемо да идемо за Христом богочовјеком, чије дане Свијетле недјеље прослављамо, Његовог свијетлог Васкрсења, извора сваког смисла у свим свјетовима, не само у овом нашем земаљском, а и темељ и извор наше вјере и наше наде“, рекао је Владика, додајући да све што у овом пролазном животу чинимо треба да буде смислено и, из перспективе вјечног живота и Царства небеског, смислено и добро.

„Треба, увијек, да се измјестимо из овог нашег пролазног живота и да Христовим очима гледамо на себе, на свој живот и на цијели свијет око себе и онда ћемо, засигурно, ићи истинским и правим Христовим путем, без обзира како и гдје се у овом свијету родили и какав спољашњи идентитет на себе узели, без обзира које боје коже били или каквог друштвеног положаја и статуса, ми никад не треба да се с тим поистовјећујемо, нити да из тога црпимо свој идентитет. Наш идентитет извире из нашег односа са Оцем небеским, који имамо и остварујемо преко Христа Васкрслог богочовјека у Духу Светом“.  

„У мјери у којој будемо остваривали однос са Богом Оцем у тој мјери ћемо остварити онај смисао и назначење којим нас је Господ послао у овај живот и овај свијет, и остварићемо свој задатак, без обзира којим путем ишли у овом животу“, навео је Владика Методије.
Наш брат, монах Мојсије изабрао је, по ријечима Његовог Преосвештенства, да благи Христов јарам узме на себе, да прими и да да завјете Христу Богу, да буде вјерни слуга у малом да би га Господ над многима поставио у Царству небеском, по обећању Његовом.

„Кренуо је овим путем, добио име разбојника Мојсија Мурина, који је покајани разбојник и није чудо што је Бог, баш, разбојнике изабрао да буду они који ће први да уђу у Царство небеско. Прије недељу дана ми смо, пролазећи кроз страдања Христова, свједочили под крстом Христовим исповједање једног од разбојника. Господ никад није сматрао за највећи гријех онај који је био спољни и видљиви, него је стално разобличавао оне невидљиве, тајне грехове које људи крију у срцу свом, а поготово, вјешто их маскирајући својим побожним и спољашњим исправним начином живота“, бесједио је Епископ Методије.

Стога је, указао је Владика, највећи гријех испало лицемјерје које је Господ највише разобличавао, а и издаја која донијела на крају страшне посљедице издајом онима који су хтјели да униште и да разапну Христа.

„Зло је преко издаје тријумфовало само за кратко, а онда васкрсењем Христовог гроба, које симболизује овај свети олтар и Часна трпеза у овом светом храму, из тог гроба живоносног који живот носи проистекло је и засијало наше спасење и наш живот, наша нада, све оно у шта вјерује отац Мојсије и ми сви, који смо се овдје окупили, и што треба свима, па и нашем брату Мојсију, да буде на помоћи да достојно понесемо овај благи јарам Христов“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.