Спомен књига „Задња линија одбране“ представљена у Беранама

У Центру за културу у Беранама, у сриједу 4. априла 2018, одржана је промоција спомен књиге „Задња линија одбране“.

„Највећа вриједност ове књиге су имена бораца, страдалих за отаџбину, њих тристотине и петнаест, њихове фотографије, иако приређивачи нијесу успјели да скупе све фотографије, али већину јесу, и кратке биографије страдалих јунака за своју отаџбину“, казао је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, учествујући у представљању ове књиге, чији издавач су Удружење бораца ратова од 1990. године и Српски национални савјет.

Владика је додао да објављивање ове књиге пружа помогућност да имена бораца памтимо, да их помињемо.
„Ово је један поменик и с правом је ова књига названа спомен књига. Изузетно је драгоцјен, са добрим увидима, велики опширан увод, који је написао Радан Николић и зналачки срочен предговор академика Зорана Лакића“, навео је Владика Јоаникије.   

Он је казао да је Јосип Броз Тито припремио да се, макар, дјелимично обнови план Аустроугарске монархије на нашем подручју с обзиром на то како се однио према Косову и српском народу.

„Ипак, у ово наше вријеме тај план је наново актуелизован, нарочито, приликом распада и разбијања наше отаџбине Југославије у којој смо рођени и којој смо служили и за коју су ови јунаци животе давали док је она постојала. Касније су се борили за Републику Српску, за заједничку државу Србију и Црну Гору, за српско огњиште Косово и Метохију. Сада ће многи помислити за шта су се ти људи борили, за шта су крв проливали с обзиром на то шта нам се догодило. Нестала је Југославија, разбијена је Србија и Црна Гора као заједничка држава, Косово окупирано, а у Црној Гори управо они који су слали ове младиће на фронт и који су водили рат за мир, они, не само да су их заборавили, него су учинили све, што се њих тиче, да се њихова имена више не помињу званично“, истакао је Преосвећени Епископ Јоаникије.  

Ипак, народ има дубље памћење и Бог да људе у нашем народу да учине оно што би требала држава да чини.

„Њихова имена су сад заблистала новим сјајем са овом књигом, заједно са именима страдала дјеце и одраслих на Мурину, а из пијетета њихова имена морам да прочитам, троје дјеце: Мирослав Кнежевић, Оливера Максимовић и Јулија Брудар са напоменом да су њих двије била дјеца која су живјела на Косову и Метохији, па су избјегла, а Мирослав Кнежевић је за мене тако свијетло име које баца свјетлост на нашу жртву и у овом времену, и на жртве у прошлим временима“.

„Стриц дјечака Мирослава Кнежевића, коме слободно можемо ставити ореол, свој овој дјеци и свим овим жртвама, такође, се звао Мирослав,а он је као двогодишње дијете страдао уморен у фашистичком логору у Плаву, па је породица дала име једном од мушке дјеце Мирослав – да се не заборави она прва жртва, која је укључена у лик Светих српских новомученика, заједно са Величким мученицима. По овом једном имену видимо континуитет нашег страдања. Видимо како се држава Црна Гора односи према онима који су највише дали за њу“, поручио је Његово Преосвештенство владика Јоаникије.

Нагласио је да такав став није достојан једне државе, да на такав игнорантски начин се односи према жртвама, али, ова држава, по Владикиним ријечима, није ни у стању да да праву вриједност овим жртвама.

„Они су пали за једну јачу државу, ону државу која је саздана од патриотизма, од истине, од вјере, од братољубља, од родољубља, то су те духовне вриједности које су ослонац државе. Ко има те вриједности има државу. Ове жртве су саме по себи скупље, и оне ће, будите сигурни, бити ослонац обнови наше државе да се она врати својим корјенима“, закључио је Владика Јоаникије.     

На промоцији су говорили: Саво Вучетић, предсјендик Удружења бораца ратова од 1990. за Беране, Горан Киковић, предсједник СО Беране, Радан Николић, предсједник Удружења бораца ратова од 1990. Црне Горе, који је уједно и промотер књиге. Програм је водила Горица Ћулафић.