Поводом изјаве за медије начелника Одјељења безбједности Беране, господина Жељка Бабовића, а везано за расвјетљавање низа вандалских инцидената на штету црквене имовине и имовине свештеника Епархије будимљанско-никшићке, о чему је Епархија раније издала саопштење, желимо јасно демантовати одређене тврдње које су тим путем пласиране у јавности.
Наиме, у датој изјави тврди се да је ОБ Беране расвијетлило "бушење гума два свештеника", које је извршило лице С.М. Даље се наводи да је у питању лице са којим су свештеници имали проблем и да су то лице пријавили за тучу у манастиру Ђурђеви Ступови, након чега је то лице пријавило свештенике да му не дозвољавају вршење литургије.
Из овако срочене изјаве, у јавности се стиче сасвим погрешан утисак да је ријеч о приватној размирици, скоро кафанског карактера или вјерском спору између свештеника и лица С.М. који су резултирали тучом у манастиру Ђурђеви Ступови и каснијом "осветом" лица С.М.
Најприје, неистина је да су свештеници пријавили ово или било које друго лице за "тучу". Kривично дјело, односно, прекршај ремећења јавног реда и мира у вези са тучом, подразумијева најмање два актера, о чему у конкретном случају не може бити ни говора. Начелнику ОБ је у опису посла познавање кривичних дјела одређених кривичним закоником, односно, прекршаја прописаних посебним законима, па је неприхватљиво да се инцидент у јавности погрешно правно квалификује на основу непостојећих чињеница
Једина истина је да је пријава поднијета против лица С.М. од стране игумана манастира Ђурђеви Ступови због насилничког понашања, односно, угрожавања јавног реда и мира у простору манастира. Понашање пријављеног у критичној прилици, вјероватно проузроковано његовим тешким психичким стањем, било је у потпуности једнострано и ничим изазвано насиље и шиканирање присутних, покушај кршења богослужбеног и канонског поретка, тешко нарушавање душевног спокојства житеља манастира и вјерника. Илустрације ради, замислимо да неко лице ушета у просторије ОБ Беране, и да уз вербално и физичко насиље захтијева од присутних да му се омогући вршење полицијске службе, те да након што у томе даље буде спријечено, поднесе кривичну пријаву против оних који су га спријечили. Сумњамо да би у том случају јавно објашњење инцидента начелника ОБ Беране било истовјетно овом какво смо имали прилике да чујемо.
Ради јавности истичемо да је једини "проблем" који су свештеници имали са лицем С.М. онај који потенцијално може да има сваки грађанин суочен са безакоњем, насиљем и самовлашћем неких беспризорника. Уколико такво друштвено опасно понашање није адекватно санкционисано од стране органа гоњења обично се понавља, што се управо овом приликом и догодило. На десетине, ако не и стотину, аутомобила грађана Берана у минулом периоду је оштећено на сличан начин, што указује да није у питању изолован инцидент, већ шире угрожавање безбједносне ситуације у граду на штету имовине великог броја грађана. О томе је шира црногорска јавност упозната посредством телевизије, стога успостављање узрочно-посљедичне везе између инцидента у манастиру и "бушења гума" на аутомобилима свештеника има карактер дезинформације.
Недопустиво је да се са најодговорнијих адреса креирају "објашњења" којима се у јавности ствара потпуно изврнута, дакле, погрешна слика и конфузна представа о стварном карактеру неког инцидента, чиме се замагљује разлика између оштећених и виновника. Према томе, да још једном нагласимо: није било никакве "туче у манастиру", и није било "спречавања вршења литургије" од стране свештеника.
Оваквим изјавама нарушава се дигнитет Цркве и оштећених једнако колико се и угрожава право јавности да буде истинито и прецизно информисана о стању јавног реда и мира, што снижава ниво повјерења у државне институције.
Одговорност за јавну ријеч нормирана је законом и етичким кодексом као професионална обавеза полицијских службеника, те се надамо да ће се у будућности она испуњавати са дужном професионалном пажњом. Но, на крају и прије свега, молимо се Господу Исусу Христу да у ове благе дане свјетлост Његовог Васкрсења унесе мир и љубав у наша срца, како би било мање повода не само за овакве јавне реакције, него и уопште потребе за активностима службеника Управе полиције.
