Патријаршијско служење или како би овај свијет казао-функција, има посебно достојанство и тежину. Мали број народа и цркава има то достојанство. Оно прије свега говори о древности и значају те институције. То је достојанство које узводи једну цркву у исти ранг са Јерусалимом, Новим и Старим Римом. Српски народ има посебну част да у рангу древних народа и цркава има исто достојанство и част. И да српски патријарх буде на истом духовном пиједесталу са великим патријарсима и оцима цркве древне пентархије.
Управо то боде очи непријатељима рода српскога и цркве. Да је и сам Свети Сава садашњи патријарх, исто би био ћаци, јер му не могу опростити што је основао самосталну Српску Цркву, а патријарху Порфирију не могу опростити што је и даље та Црква самостална и што је светосавска. Сва њена самосталност и јесте у томе, да има свога патријарха! И то је суштина и главни разлог зашто се удара на Његову светост. На онога ко је оличење достојанства и самосталности и симболијски и реално, јер власт патријарха не може бити симболична, као што не може бити симболична и самосталност, јер сва пуноћа једне цркве произилази из аутокефалности, то јест, како буквални превод звучи - из самосталне главе!
Овај свијет, а и онај ко је властан над свијетом траже да им се сви поклоне и покоре, то је тражио на Гори кушања и од Христа, то тражи од свих нас. И зато свијет и његов господар не могу да прихвате патријарха и цркву. Не могу да прихвате постојање самосталне главе Српске Цркве, која се од Светог Саве, ево 800 година само Христу подчињава и служи.
Комитет за антирелигиозну пропаганду, од како је основан за вријеме богоборног комунизма, и даље ради пуном паром, регрутује нове чланове и листе, увијек прво мамећи младе неискусне душе, најлакше подложне искушењима са Горе кушања! Комитет и ако се сад расуо по разним партијама, студентским листама и невладиним организацијама има само један циљ, ширење пропаганде лажи и клевета против Бога и Цркве.
Народе српски, још ни један народ није опстао који се борио против Бога и Цркве, још ни један народ није опстао који је радио против своје главе и није је поштовао и слушао, јер онда ће туђу главу слушати, али тад као роб и слуга туђина, а ми нажалост имамо и таквих примјера из наше историје.
Власт цркве је божанска и не подлијеже разматрању и празнословљу било кога, а најмање оних који себе сматрају вјерницима, јер тада улазимо у опасну духовну сферу, а то је побуна, она иста побуна Луцифера против Бога. Комитет за антирелигиозну пропаганду, већ 80 година управо то и ради, побуњује народ против Бога, Цркве и Српскога Патријарха, са њима својственом демонском упорношћу и жестином!
Јереј Огњен Фемић
