Молитвено сабрање у мученичким пивским Долима: Ово мјесто је наш Зид плача

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, у спомен Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља и 80 година од страдања Пивских мученика, у сриједу 7. јуна 2023. године, Свету Архијерејску Литургију у спомен-храму посвећеном данашњем празнику у Долима, метоху Пивског манастира.

Владици је саслуживало више свештеника и свештеномонаха, уз молитвено учешће бројног вјерног народа из Пиве и других крајева Црне Горе, као и поштовалаца овог страдалног мјеста на којем је, на данашњи дан 1943. године, од злогласне фолксдојчерске СС дивизије „Принц Еуген“, а уз подршку комшија из Херцеговине, гатачких усташа и муслимана из злогласне Ханџар дивизије, на свиреп начин побијено преко 520 житеља овог краја, од тога више од  стотину дјеце.

Обиљежавању тог страшног догађаја из историје мученичке и страдалне Пиве присуствовали су бројни гости, а данас је по први пут, био присутан неко из црногорског државног врха у личности Јакова Милатовића, предсједника Црне Горе. Пошту су одали и положили вијенце на спомен-обиљежјима предсједници Општина и Скупштина Општина Никшић и Плужине: Марко Ковачевић, Немања Вуковић и Слободан Делић, те делегације Удружења бораца, ЈКП Црне Горе и чланови породица страдалих. Присутни су били: амбасадор Русије у Црној Гори Владислав Маслеников, представници Општина Тиват и Жабљак, и друштвено-политичког живота Црне Горе.

Ријечима архипастирске бесједе обратио се Преосвећени Владика Методије.

„Ево после осам деценија, требало је чекати да се на овај начин и овако овај народ Божји овдје сабере, без изузетка, без одвајања, без међусобних размирица, без прећуткивања истине, без скривања и заобилажења правде. Господ, док је још ходио овом земљом, у неким селима Кесарије кападокијске у једном моменту се окренуо својим сљедбеницима који су ишли за Њим, гледајући каква чуда твори, и како са успјехом све то обавља, оно што никад ниједно људско око видјело и ухо чуло није. У том одушевљењу, док су Му следовали, Он им је рекао: Сваки који хоће, а не који је приморан или нечим условљен, него по својој слободној вољи чији сам ја избор, који хоће за мном да иде нека узме крст свој и нека иде за мном. Шта значи узети свој крст добро су знали људи тог времена, јер то је била најстрашнија казна римске империје, која је своје непријатеље осуђивала на најстрашнију смрт, гдје су побијали један стуб у земљу, а осуђеник је носио други на својим раменима до мјеста гдје ће да га разапну и подигну на тај крст“, рекао је Епископ Методије, додајући да је добро знао народ који га је слушао и следовао за Њим шта је Он њима тада и тиме поручио.

„Да узмемо крст свој на плећа своја и идемо за Њим, а онда је и додао: А ко хоће да сачува живот свој изгубиће га, мислио је на овај живот тјелесни, али не као да он није нешто добро и благословено; један дивни, величанствени дар који смо добили од Бога, него они који хоће тај земаљски, пролазни живот, колико год он велики дар Божји био, да га претпоставе доброти, истини, правди и да покушају да га сачувају по сваку цијену, заобилазећи оно што чини човјека једним човјеком. Господ је, дакле, на то мислио – ко хоће на тај начин да сачува живот свој – изгубиће га“, бесједио је Владика.

Владика је указао да ми постојање нашег дубоког бића затрпавамо психолошко-биолошким земаљским животом и бригама, и недаћама кроз које пролазимо у овом животу на овој земљи.

„Сачуваћемо најдубљи, најдивнији дио бића, оно што је наша суштина, сачуваћемо лик Божји у нама, сачуваћемо личност своју, сачуваћемо душу своју, па онда каже: Шта човјеку користи ако сав свијет овај задобије и све свјетове, које види, задобије, а души својој науди. Ми смо се данас овдје окупили на најдубљим темељима Пиве, који су прије 80 година ископани. Они који су следовали за Христом, нешто најчедније, најплеменитије, најдивније што је постојало у овом простору и народу, било је заклано и принесено на жртву и олтар силе овог свијета. Није то урађено тада први пут, заклани су и 14 хиљада Витлејемских младенаца када су, исто силе и империје тог свијета, Ирод који се уплашио, чувши да се Христос родио, неки цар, па да ће њиме и његовим рођењем и постојањем бити угрожена његова власт и моћ, побио је сву дјецу тог времена за које је чуо да су се родила тог узраста. Тако све империје које су уплашене у својој немоћи суштинској, а у тој привидној спољашњој моћи, које желе да застраше оне којима желе да овладају и да им буду поданици, покушавају да све што им се не покори и што није клекло, осим пред престолом Божјим и пред иконом Божјом, желе да утру, сатру у свом страху и својој немоћи“.

„Дакле, најдубљи су темељи постављени овдје, и пивски, и црногорски, и српског народа заједно са свим тим дубоким ископаним темељима, и Величких мученика, Горњеполимских, Јасеновачких, Пребиловачких, Корићких и свуда гдје је наш народ истински показао коме треба следовати. Тога се једино на овом свијету треба бојати и томе клањати. Све те жртве и опредјељења свих тих људи, свих вјекова, па до мученика око којих смо се моштију данас овдје окупили, сви они врхуне у једном дивном дјелу, дивне Јаглике Аџић, која је изабрала да је боље бити у заједници са својима, са добротом, истином и правдом, макар и кроз огањ и ватру морала проћи, него да сачува тај живот који јој је био нуђен да сачува а да све остало презре, погази и да престане да постоји и да буде оно чему нас је Бог назначио и шта нам је Он предодредио“.

„Срећан сам што је предсједник ове државе дошао да буде заједно са овим народом, да на прави, истински начин не само пригодним говорима, неким химнама, пјесмама, цвијећем или вијенцима ода се почаст нечијем подвигу и жртви, него да најдубљим могућим начином, онако како је то радио и краљ Никола, и Свети Петар Цетињски и сви они велики владари овог простора и овог народа како су то чинили“, навео је Епископ будимљанско-никшићки Методије.

Сабранима се обратио и предсједник Црне Горе господин Јаков Милатовић.

„На данашњи дан 1943. године Пива је била поприште једног од највећих злочина у нашој историји, злочина пред којим ријечи губе сваки смисао, а осјећај безграничне туге обузима сваког од нас. Тог дана је у Долима започео крвави пир злогласне СС дивизије „Принц Еуген“ и њених помагача над недужним становништвом пивског краја. Те 1943. године 7. јуна десила се на овом мјесту пивска „крвава бајка“. Само првог дана овог злочиначког подухвата на овом мјесту убијено је 522 људи, од чега 109 дјеце да би у наредних 10-а дана број жртава порастао до 1290, међу којима је било највише дјеце и нејачи. Од тог времена ово мјесто је наш Зид плача. Те 1943. године мјесеца јуна, како је пјесник рекао „Пива се на небо селила“. Док су припадници злогласне „Принц Еуген“ дивизије вршили злочин над невиним становништвом у Долима, у Брезнама, Гојковића долу, Стабнима, Кручицама, Миљковцу, Вуковцу, Заборју, Рудиницама, Брљеву и другим пивским стратиштима, злочонци су иза себе остављали крвави траг, уништавајући породице и братства, неселективно убијајући голоруки народ, вјерујући да ће тиме затрти нашу идеју о слободи и непокорности“.

„Под знамењем најмрачније идеологије у историји човјечанства, фашистички ескадрон смрти прекинуо је миран, тежачки живот овог краја и исписао свједочанство незапамћеног људског посрнућа. Стојим данас овдје пред вама као предсједник Црне Горе желећи да искажем пијетет према жртвама овог страшног злочина и посебно истакнем да држава Црна Гора не смије заборавити недужно страдање ваших и наших предака, рођака и комшија. На то  нас обавезује патња Јаглике Аџић, преко 200 убијених братственика из породице Благојевића, угашено братство Верун и бројни други примјери који најбоље показују стравичну слику онога што се овдје десило прије 80 година“.

„За мене лично задивљујуће је достојанство са којим је пивски народ деценијама носио бол због злочина који је над њим почињен. Са друге стране поражавајуће је што трагично страдање из јуна `43. није довољно освијетљено у историјским читанкама и колективној свијести нашег народа. Управо због тога, као прдсједник Црне Горе желим да истакнем важност оваквих скупова, јер се њима афирмише култура сјећања, и промовише антифашизам и слобода као темељни ослонци свеукупног развоја нашег друштва. Говорећи о трагичним догађајима из прошлости и адресирањем кривице за учињена непочинства, враћамо дуг према жртвама и шаљемо поруку будућим генерацијама да се такве страхоте никада више не смију десити“, рекао је Милатовић додајући да је важан институционални корак напријед када је у питању однос државе према овим трагичним догађајима из прошлости од „овог који је повод нашег данашњег састајања сматрам и усвајање Резолуције о злочинима у Пиви и Велици од стране Скупштине ЦГ у јулу прошле године“.

Свети Архијерејски Сабор СПЦ канонизовао је 24. маја 2017. године жртве нацистичког злочина у Пиви, у чијим селима је од 6. до 12. јуна 1943. нацистичкa „Принц Еуген“ дивизија,  заједно са муслиманским усташама из СС Ханџар дивизије, побила 1290 Пивљана, међу којима 549 дјеце и омладине до 20 година. Само у Долима 7. јуна страдало је 522 нејачи, од којих 109 дјеце млађе од 15 година.

Након Литургије и причешћа вјерног народа, освештан је и преломљен славски колач и жито.

Уприличена је трпеза љубави, а домаћин славе, заједно са Црквеним одбором, био је Здравко Апрцовић, а домаћин за следећу годину биће Ненад Ћаласан.  

Бесједом су се обратили: парох подгорички протојереј Предраг Шћепановић, историчар Миле Цицмил, а у име Величана др Милош Огњановић.

Организован је богат културно-умјетнички програм.

Фото: Ана Булатовић, Биља Брашњо