Одслужен помен за покој душа страдалих Пивљана и Величана

У суботу, 26. марта, на празник Преноса моштију Светог Никифора Цариградског, неколико свештенослужитеља наше Епархије служило је Свету заупокојену Литургију у храму Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља у Долима у Пиви.

Литургијом је началствовао јеромонах Лазар, настојатељ манастира Заграђе, уз саслужење јереја Миодрага Тодоровића, јеромонаха Јефтимија, старјешине никшићког Саборног храма и јеромонаха Арсенија, сабрата манастира Косијерево. Као и претходних година, током Часног поста, одслужен је помен за покој душа страдалих житеља пивског краја у Другом свјетском рату. У молитвама Господу поменуто је 1918 имена мученички уморених мјештана из Пиве и око 500 Величана, са којима се Пивљани саосјећају као браћа по страдању. Они су се, благословом Његовог Преосвештенства Епископа Јоаникија, званично и братимили на празник Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља прошле године, тачније на дан када је 1943. године у Долима у злочиначком походу припадника злогласне "Принц Еуген" дивизије, потпомогнутих усташама-муслиманима из гатачког среза и околине Пиве, убијено 522 житеља овог села, махом нејачи, стараца и жена, међу којима је било и 109 дјеце, млађе од седам година.

Вјерницима сабраним у Заупокојеној Литургији обратио се свештеник Миодраг Тодоровић, говорећи о Долима као светом мјесту на којем су наши преци пострадали свједочећи припадност Христу Господу.

"Много година смо окретали главу од овог мјеста и убјеђивали себе да се у Долима ништа није догодило. Окретали смо главу од овог и других бројних стратишта зато што смо окретали главу од самог Бога, а свој поглед и пажњу упирали на разне овосвјетске идеологије. И тек кад смо се нагледали и заситили свега тога морали смо у једном тренутку погледати према Богу. Кад смо погледали према Господу погледали смо и према овој светињи и видјели у наручју Божијем мученике овдје пострадале и многе друге који су крстоносно положили своје животе, надајући се Васкрсењу и вјечном животу", казао је отац Миодраг.

Он је говорио о посту и покајању кроз које се вјерујући човјек припрема да достојан дочека празник Васкрсења Христовог. Осјећај грешности и нашег несавршенства носи истовремено и призвук чежње да будемо савршени, што ближи и што сличнији Господу. Хришћани, према ријечима свештеника Тодоровића, знају да је мјера уставршавања безгранична и да је заповијест Христова водиља и мјера живота свакоме од нас.

"То саображавање са Христом показали су наши очеви, дједови, браћа, сестре, мајке. Било је, сјетимо се, на више мјеста у Пиви, код Благојевића и Аџића, да су дјевојке, гледајући како страда њихова родбина и да се ради о њиховом образу, скакале у ватру. То није било самоубиство, него страдање. Оне су у тренутку схватиле смисао страдања, да страдање није пропаст, него васкрсење, сједињење са Господом. Зато, гледајући на ово свето мјесто и сјећајући се наше браће, очева и мајки, схватамо да су они данас потребнији нама, него што смо ми потребни њима. Они су хришћански, људски и човјекољубиво пострадали и положили свој живот за Царство небеско, за оно што је немјерљиво и, у том смислу, нас опомињу и уче ономе што је Свети цар Лазар посвједочио, а они наставили "земаљско је за малена царство"," нагласио је јереј Миодраг Тодоровић и додао:

"Данас када се многи од нас питају ко смо, одакле смо, који је наш идентитет и који је наш језик, помало је тужно, послије 10-12 вјекова писмености, послије "Мирослављевог јеванђеља", "Октоиха", Морачког и Пивског манастира, Студенице, Жиче, питати се о свом идентитету. Поготово је чудновато да се о свом идентитету питамо послије Дола, Велике, Јасеновца, Јадовна... Заиста не требамо да се питамо о свом идентитету ако знамо да је наш најдубљи идентитет у Христу и да дио нашег идентитета чини све оно што је произишло од Христа и до нас дошло преко Ћирила и Методија, Светог Саве, Светог Петра Цетињског, Светог Василија Острошког“, казао је у својој бесједи свештеник Тодоровић.

Током Свете заупокојене Литургије, која је служена у спомен-цркви Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља, изграђеној за покој душа невиних жртава пивских Дола, обављено је причешће. Свештенство је, у присуству вјерног народа, опојало мјеста на којима су 7. јуна 1943. страдали долски мученици.

Сабране вјернике и свештенство је, са гостопримством, дочекао у Пивском манастиру јеромонах Данило (Трпчевски), иначе игуман манастира Ђурђеви Ступови. У име представника Величана, пригодном здравицом, обратио се г. Боро Бошковић.