Епископ Јоаникије служио Литургију у Ђурђевим Ступовима
Његово Преосвештенствo Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је са свештенством на Месопусну недјељу, 11. фебруара 2018. године, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.
У бесједи, којом се обратио сабраном народу, Преосвећени Епископ је говорио о припремама за Велики Часни пост, током којих треба да обратимо пажњу на то са каквим расположењем, каквом спремношћу и каквим циљем улазимо у подвиг Великог поста прије Васкрсења Христовог.
„На то да треба обратити пажњу на своје мисли, на своја дјела, на своје ријечи опомиње нас сам Господ преко свог Јеванђеља својом ријечју, која просвећује наше мисли, срца, душе, која просвећује и открива смисао живота. У Молитви Господњој, коју свакодневно треба да читамо, да се њоме молимо, једна од кључних прозби је она да нам Господ дарује снаге да опростимо дужницима својим, то јесте свима са којима имамо неки неспоразум да би и Он нама опростио сагрешења наша“, казао је Епископ будимљанско-никшићки.
Уочи самог Вскршњег поста, на покладе постоји црквени обред – вечерња праштања.
„Дођемо на молитву и послије службе сви тражимо једни од других опроштај у самом храму. То укрепљује сваког од нас, даје велику снагу, окрилати нашу душу, растеретимо се од неспоразума које таложимо једни према другима. Тога има често по нашој људској слабости, а гдје год ђаво види људску слабост он додаје своја искушења, отрове и мракове, па од мале ситнице људи, врло често, виде брдо, а, заправо, не виде ништа, него се заслијепе и потпуно помраче. Човјек је томе склон, свако од нас и тога треба да будемо свјесни“, поучавао је Владика Јоаникије.
И у недјељи која говори о Страшном суду Господ нас упућује на наше ближње и ослобађа нас од свих других наших страхова тиме како ћемо стати на Страшном суду Христовом.
„Онако како смо се односили према ближњима својим тако ће нам Господ судити на Страшном суду. Ако смо имали милости, саосјећања, разумијевања, спремности да притекнемо ближњем своме, нарочито када је у тјескоби, муци, болести, патњи, понижењу. Како то да ако сам сродник ономе који је затворен или сам му пријатељ, да немам саосјећања према њему, па макар и био крив. Чак, тим више, што је крив. Треба човјеку помоћи кад падне, тада му треба прискочити“, рекао је Његово Преосвештенство.
