Евхаристијско славље у спомен на Светог Василија Острошког
Светом Архијерејском Литургијом, коју је, у никшићкој Саборној цркви, са бројним свештенством, служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије прослављен је празник Светог Василија Острошког, крсна слава Саборног храма, посвећеног Светом Василију Острошком, духовном покровитељу Никшића и његових житеља
“Свети Василије Острошки је био и остао наш духовни пастир, духовни учитељ и вођа, заштитник и просветитељ. За нас су од једнаког значаја она велика дјела која је Свети Василије чинио још за живота на земљи, као и све оно што он данас чини у свом народу и својој Светој Цркви. За нас је значајна сила његовог трпљења и дубина његовог смирења, а та дубина зависила је од вјере и других врлина Светитеља Василија. Од значаја је његово чудотворство и покровитељство данас и то што нас његов Свети ћивот учи страху Господњем, правој истинитој вјери. Све то показује да је он још за живота био, ваистину, служитељ Христов, који се распиње и сараспиње са Христом Господом, распињући се и за своје стадо, страдајући и жртвујући се да га сачува у вјери и обједини га“, казао је, између осталог у својој бесједи Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, током Свете Архијерсјке Литургије, коју је уз саслужење бројног свештенства, монаштва и ђаконства Епархије будимљанско-никшићке, са којима и јеромонахом Артемиосом, сабратом манастира Григоријата на Светој Гори, служио на празник Светог Василија Острошког у никшићкој Саборној цркви.
“Право, истинско јединство је оно јединство које даје Господ, које даје наша Света вјера, јер то јединство прожима Дух Свети животворни и животодавни. Свети Василије нас је томе учио и тако нас обједињавао, чувајући стадо Христово од вукова и насилника, а највише од турског насиља и латинског лукавства. Тада се размиљеше латински мисионари кроз Црну Гору, дођоше до Цетиња и прелестише тадашњег Митрополита Мардарија и по неког монаха, игумана поткупише и преварише, а било је таквих и у манастиру Тврдошу. Свети Василије Острошки, под толиким притиском, између турског чекића и латинског наковња, није могао опстати да није, ваистину, био човјек Божији, да није припадао Христу, на Њега се ослањао и за Њега везивао своје духовно стадо, осјећајући живо присуство распетог и васкрслог Господа у својој Светој Цркви и осјећајући да је истинита ријеч Божија она коју је Господ рекао приликом свог вазнесења: “Ја сам са вама у све дане до скончанија свијета и вијека“, казао је Преосвећени Владика.
Свети Василије Острошки, попут Светог Апостола Павла, Светог Игњатија Богоносца и других угодника Божијих, остао је чврст у вјери, није се поколебао, јер му је Господ дао снагу и мудрост да не поклекне, да одоли и светост да се прослави, нагласио је владика Јоаникије и додао:
“Тако је било у његово вријеме, а тако је и данас. Свети Василије нас обједињава око својих Светих моштију, око острошке светиње, заправо, око сваког нашег храма и око ове светиње, која је њему посвећена и то је благослов Божији за град Никшић, у којем је једно вријеме столовао и гдје је привео крају своје земаљско служење Господу, а на крају се повукао у острошку стијену и тамо предао своју Свету душу у наручје Божије. Бог је похитао да га прослави пред својим народом убрзо послије његовог упокојења, мада га је народ поштовао као Светог још за вријеме његовог живота, па је Светог Василија прославио многим и преславним чудесима. Његов спомен славимо у данима Васкрсења Христовог и јасније сагледавамо лик Светог Василија у свјетлости Пасхе Господње и Васкрсења Христовог, јер се он сараспињао са Христом и са својим народом, а осјењивала га је слава Божија, сила и свјетлост Васкрсења Христовог.“
“Он нам свијетли својим Светим животом, који је био богоугодан још од утробе мајке његове. Рано је отишао у манастир, рано се замонашио, примио свештеничку службу, примио епископску службу и све испунио у пуноћи вјере, у пуноћи жртве, у пуноћи љубави према Господу и зато, када сагледавамо живот Светог Василија Острошког видимо његове врлине, видимо светост и силу чудотворства, које потврђују да је он, ваистину, угодио Господу својом жртвом, да је његову христолику жртву Господ примио и због тога га прославио међу нама, у његовој пастви, у његовом народу, а и пред лицем свим других вјерујућих и невјерујућих народа.“
Нека нас све загрије топлина његових Светих молитава која је и њега гријала, како сам каже, топлина благодати Духа Светог, коју је измољавао и низводио са Неба својим Светим молитвама у хладној острошкој стијени. Нека нас у овом времену хладноће, отупјелости и отуђености молитвама Светог Василија, Господ приведе у Његову близину и у близину нашег духовног пастира Светог Оца Василија“, казао је на крају бесједе Његовог Преосвештенство Епископ Јоаникије.
Светом богослужењу је присуствовао велики број вјерног народа Никшића, који је приступио Светој тајни причешћа. Празничну Литургију појањем су пратили хор Светог новомученика Станка и пјевница Саборне цркве. Крсна слава никшићког Саборног храма, небеског заштитника Никшића и његових житеља, прослављена је ломљењем славског колача, а освештани су и преломљени славски колачи бројних свечара.
