Владика Јоаникије: Крст је знак силе Божје и нашег искупљења

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, на празник Воздвижења Часног Крста, у петак 27. септембра 2019, Свету Архијерејску Литургију, у храму, који се обнавља код Павиног Поља, а посвећен је данашњем великом празнику.

Владика Јоаникије: Крст је знак силе Божје и нашег искупљења

Празник је сабранима честитао Преосвећени Епископ Јоаникије, бесједећи о догађају Воздвижења Часног и Животворног Крста.

Владика је подсјетио да је Свети цар Константин, уочи битке са безбожним царем Максенцијем, паганином, доживио чудесно виђење које га је охрабрило.

„Када се молио Богу, видио је Часни Крст на небесима, а на њему је писало „Овим побјеђуј“. То чудесно виђење привукло је цара Константина, који је у души био хришћанин, правој, живој вјери у Христа Бога, распетог ради нас и ради нашег спасења. Знамење крста Свети цар Константин доживио је као јављање Христовог дјела спасења роду људском, јер, заиста, Крст Часни означава цијело Христово дјело спасења, Његово оваплоћење, Његово очовјечење, јер је Он у људском тијелу био разапет на крсту, доживио људске муке и патње, људску смрт на крсту“, казао је Владика.

Додао је да је Христова смрт била живоносна и искупитељна, Он је својом смрћу смрт побједио, јавио се као Побједитељ смрти, васкрсао у трећи дан и нас привукао себи, учинио нас је заједничарима своје славе и свог тридневног васкрсења.

„Крст Христов као знамење, као застава, као заштита нама хришћанима, толико је био поштован да су га хришћани, не само изображавали на свом бићу, крстећи се са три прста, у име Свете Тројице и у име Његовог распећа и васкрсења, него су га, одувијек, стављали на храмове, на све што освећују и што желе да им буде благословено и свето, њиме закрштавали дјецу, њему, увијек, прибјегавали као знаку силе Божје и нашег искупљења“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Света мајка цара Константина, навео је Владика Јоаникије, пошла је  Свету земљу да тражи Крста Господњи, који се јавио њеном сину и тамо је многе хришћанске светиње, које је Господ походио и које су ознамењене Његовим дјелима, очистила од паганских нечистота.

„На њима је подигла храмове, као што је над Пећином Витлејемском и на Голготи, над гробом Христовим. Тамо је, у једној  јарузи, нашла Часни Крст Господњи. Како је Христос разапет, Римљани и Јевреји бацили су Његов Крст и то мјесто засули смећем, тако да је Крст Христов био на пониженом мјесту три вијека, али је из земље изронио, благодарећи љубави и труду Свете царице Јелене. Мјесто понижења постало је мјесто поклоњења, од тада до дана данашњег. У спомен тог догађаја установљен је овај велики празник, јер, када је Света царица Јелена нашла Крст Христов Јерусалимски патријарх је уздигао Крст Христов као знамење побједе, знамење Христовог распећа, али и Васкрсења, Његове побједе над смрћу“, нагласио је Преосвећени Епископ.

Заједно са Патријархом уздизали су га, као оружје које чува хришћане од непријатеља и демонских сила, свештеници да се благослови цијела васељена, док је народ пјевао: Господе помилуј, као што се у Цркви стално пјева.

Мјесто гдје је нађен Крст је један дио храма Васкрсења Христовог, а та историја, сматра Његово Преосвештенство, упечатила се и на овом мјесту, гдје се код Павиног Поља обнавља храм Воздвижења Часног и Животворног Крста.

„И ово мјесто, до јуче, је изгледало као обична јаруга, видјело се да су раније биле зидине, али се није знало шта је било, осим што је народ говорио да ту има светиња и вјероватно да је народ поштовао ово мјесто као свето. Запамћено је, али је мјесто било понижено ко зна колико стотина година. Нити је овдје било службе, нити се видио храм, него је све било зарасло у коров и трње, али, тај коров је, можда, заштитио ово мјесто од понижења која су настала послије 1941. јер су многи наши храмови оскрнављени у то зло вијеме“, указао је Владика.

Кад је дошла пуноћа времена да се обнови овај свети храм народ је, по ријечима Епископа Јоаникија, пришао, сабрао се да откопа стару светињу и нашли су дивну цркву, која је рађена, вјероватно, у доба ропства под Турцима.

„По свему се види да су је радили племићи, они који су били наследници Немањића, јер ова црква, иако је мала, тако је лијепо зидана и пројектована да је сваки архитекта, који је видио њен план, остао задивљен тиме како су наши преци подигли дивну светињу. Она, хвала Богу, полако васкрсава и, ево, прве службе коју служимо под сводовима овог храма, који се обнавља“, поручио је Владика будимљанско-никшићки.

Својим духовим очима видимо како ће овај храм да се обнови, украси, пропоје и да нас сабира и, након што је дуго времена било понижено, ово мјесто ће, сматра Владика, постати, опет, знаменито, као што је некад било.       

„Зато није чудо што се данас овдје сабрао народ цијелог Златеша, благословене Вранешке долине, која је освећена многим светињама. Цијела долина ријеке Љубовиђе засијана је, са обје стране, светињама, као што је небо звијездама украшено. Тако је и Вранешка долина некада сијала, ако Бог да, засијаће опет, јер се обнављају старе, подижу нове светиње. Имамо их још, скривених по овим горама, око ријеке Љубовиђе, и полако, једна по једна, се обнављају са вашом слогом и љубављу“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.    

Он је изразио задовољство како радови напредују и захвалио надлежном пароху, о. Зорану Бубањи, Одбору за обнову светиње, свима који долазе на ово свето мјесто и подржавају започету обнову.

Освештан је и преломљен славски колач, поводом храмовне славе светиње у обнови. Домаћин је био Одбор за обнову храма Воздвижења Часног Крста код Павиног Поља.      

 

 

Video kanal Eparhije  Radio Svetigora  Sveviđe

Srpska pravoslavna crkva