Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Преноса моштију Светог Александра Невског, у уторак 12. септембра 2017, поводом завјетне славе Васојевића, Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог архангела Михаила на Ножици код Лијеве Ријеке.

Саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке уз молитвено учешће вјерног народ овог краја и Васојевића.

Надахнутом архипастирском бесједом обратио се Владика Јоаникије честитајући празник Преноса моштију Светог Александра Невског, кога Васојевићи славе као завјетну славу од половине 18. вијека. Они су се, уочи боја са Турцима, завјетовали да ће, уз Светог архангела Михаила, овог великог угодника Божјег прослављати занавјек, уколико из тадашње битке изађу као побједници, што се и догодило.

„Свети Александар Невски је онај светитељ и угодник Божји, Божји праведник који свима нама, у свим временима може послужити као примјер како се живи овдје на земљи и како људски живот добија смисао. Он је био пун вјере, пун Божје благодати и страха Божјег. Али, Свети Александар Невски није постао славан само зато што је био кнез, он се у уписао у историју и у наше памћење, у памћење Цркве Божје, у Божје памћење својим врлинама, својом вјером, честитошћу, храброшћу, жртвеношћу“, казао је Владика.

Свети Александар Невски, додао је Његово Преосвештенство, водио је битке са непријатељима православља, са разним западним редовима, крсташима који су, према Владикиним ријечима, хтјели да покоре руску земљу и преведу је у католичанство.

„Он се супроставио јуначки, храбро, жртвено говорећи увијек када је имао силу већу и јачу против себе: Није Бог у сили, него у правди. Као побожан владар, прије свега, највише је посветио пажње подизању храмова Божјих, привођењу свог народа Христу Господу, насађивању љубави Божје у срца људска. Као владар и војсковођа бјеше непобједив, премудар, ратујући са крсташима, са Монголима стварао је мир, јер је био разуман човјек, а његово дјело наставио је Свети кнез Димитрије Донски, који је побиједио Татаре и Монголе. Њих двојица су утврдили руску државу - светом вјером православном и Часним Крстом“.

„И данас Руси памте онај поклич: За вјеру, за отечество. И код нас је било исто тако, исти поклич, са истим смислом: За Крст Часни и слободу златну. Свети Александар Невски је примјер оних побожних владара који пред крај живота оставља овај свијет и прима монашки чин да свој живот у свему посвети Господу, да послужи Господу до краја и посвједочи да земаљско царство и власт није највећа вриједност у овом животу, него вјера и оно што даје вјера и светиња“, рекао је Преосвећени Епископ Г. Јоаникије.

Владика је указао на то да се Светог Александра Невског може упоредити са Светим Петром Цетињским и Светим Стефаном Немањом, који је, такође, био велики војсковођа, ратник, државотворац, али је све то на крају оставио, завјетовао се Богу и повукао најприје у Студеницу, па у Хиландар.

„Није онда чудо што нас толико веже са браћом Русима, свакако и са осталим православним народима. Када истичемо своје дубоке духовне, културне, сродничке, историјске, крвне везе са Русима не значи да друге православне народе не сматрамо за браћу, чак штавише, сви православни народи су нам браћа по Духу Светом. Тамо гдје има љубави наћи ћемо начин да разговарамо и са оним који другачије вјерује, другачије мисли, ко има другачију историју, чак и са непријатељима, а то је у складу са Јеванђељем. Такву љубав је показао Христос Господ, такву љубав показују и свети“.

„То, браћо и сестре, није апстрактна љубав, она не искључује одбрану отаџбине, части и образа од непријатеља Крста и свете вјере православне. Такву љубав имао је Свети Александар Невски, Свети Божји угодник, који је утемељио руску државу, био узор владарима и дуго вјекова послије њега, све до великог руског владара Петра Великог, који је пренио његове мошти у Петроград. Управо тај пренос данас прослављамо“, нагласио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, честитајући славу свим Васојевићима и гостима данашњег сабрања.

Прослава завјетне славе настављена је уз трпезу братске љубави, а овогодишњи домаћин било је братство Милошевић.