Епископ Јоаникије на Крстовдан служио Литургију у цркви Светог архангела Михаила у Андријевици

Празник Воздвижења Часног Крста молитвено је прослављен, у сриједу 27. септембра 2017. у храму Светог архангела Михаила у Андријевици.

Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије уз саслужење свештенства беранско-андријевичког намјесништва и монаштва Епархије.

Како се у овом светом храму налази крст, који је донијет из Јерусалима, а на којем се, прије неколико година, пројавила слава и милост Крста Христовог, уобичајило се, благословом Преосвећеног Епископа Јоаникија, на овај празник служење свете Литургије.

Сабраном народу ријечима архипастирске бесједе обратио се Његово Преосвештенство, који је казао да je Крст Господњи, чије Воздвижење данас прослављамо, знак славе Божје. Иако је Господ Исус Христос, додао је Владика, на Крсту доживио највеће понижење, крсно страдање и смрт, био изложен порузи, пљувању и ругању, али, Његова смрт је била животворна, oна смрт која божанским дејством даје нови живот.

„Многи то нијесу схватили, али у оном моменту када је Христос издахнуо на Крсту васкрсли су неки који су раније преминули и јавили се у Јерусалиму, небо се помрачило, земља се затресла, отворише се гробови. Тако пише у Светом Јеванђељу, али за нас људе, овакви какви смо, то свједочанство не би било довољно да није било Васкрсења“.

„Kада је Господ васкрсао у трећи дан, Он се јавио као побједитељ смрти, Онај Који је издахнуо на крсту јавио се, васкрсао из гроба и дао радост, прије свега, онима који Њега љубе, Светим ученицима и апостолима, а и свима нама. Треба да знамо да васкрсење Христово није само Његово, него је Његовом милошћу постало и наше. Све што је Господ учинио ради нас и ради нашег спасења, а управо то, примио је добровољну смрт на Крсту из превелике љубави и састрадања према нама, да би нас својом смрћу оживотворио и да би нам својим васкрсењем даровао нови живот“, поучавао је Преосвећени Епископ.

Знак Његовог страдања постао је знак Његовог васкрсења и Његове славе, зато прослављамо, нагласио је Владика Јоаникије, Крст који је освећен крвљу Сина Божјег, прослављамо га као знак славе Божје. Много пута Крст се пројавио као знак славе Божје, а на овај свети дан Света царица Јелена, мајка Светог цара Константина, открила је Крст Христов, који је био бачен у провалију, поред храма у Јерусалиму, и ту био затрпан.

„Она је открила тај Крст и одмах је откривени Крст показао своју силу. Неки мртвац, који је ношен, васкрсао је чим су га додирнули Крстом Христовим. Заправо, Господ је преко Крста пројавио, опет, своју сили у љубав. Није случајно што је, баш, мајка Светог цара Константина, која је била јако побожна и благочестива, нашла Крст Христов. Она је отишла да тражи Крст Господњи, вршила је ископавања око Голготе и нашла је Крст Христов. Од тада се Јерусалим опет зове Јерусалимом, јер је Крстом Господ вратио славу том граду и својим гробом. До дана данашњег је гроб Христов и Голгота централно мјесто не само Јерусалима, него цијелог свијета“, бесједио је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Он је истакао да са нарочитом љубављу долазимо у храм Светог архангела Михаила у Андријевици, у којем се пројавила сила, милост и благодат Божја преко крста, који је донесен из светог града Јерусалима.

„Овај свети крст источио је свето миро у овом храму, замирисао је овај свети храм, али, немојте да мислите да је то нашом заслугом, него оних који пострадаше за Крст Часни и слободу златну, а нарочито оне дјечице која пострадаше у Велици, на правди Божјој, само зато што су били православни Срби и православни хришћани. Ево, Бог их прослави и уврсти у своје Свете мученике, а точење мира на овом крсту у Андријевици је био знак њихове светости. Бог нас је удостојио да Свете мученике величке, горњеполимске, ржаничке и ону дјечицу која су уморена у плавском затвору прослављамо као нове Христове мученике“, рекао је Преосвећени Епископ Јоаникије.