Уочи празник Сабора српских светитеља и просветитеља, у суботу 10. септембра 2016, у манастиру Косијерево у Петровићима код Никшића, одржан је традиционални сабор српских породица.
Сабрање, које се, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, организује осму годину за редом, почело је, као што и приличи, светом Литургијом.
Свету службу Божју служили су свештенослужитељи Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске: протојереј-ставрофор Ђорђе Оровић, протојереј Миодраг Тодоровић и јеромонах Арсеније Самарџић, игуман манастира Косијерево.
Бројним вјерницима, сабраним из разних крајева Црне Горе, Србије и Херцеговине, ријечима пастирске бесједе обратио се о. Ђорђе, благосиљајући окупљање у славу дивног и великог празника Сабора српских светитеља и просветитеља.
"Многима од светих српских светитеља и просветитељасу посвећени посебни дани у току црквене године на челу са Светим Симеоном и Светим Савом. Ово је дан када их све заједно славимо, и знане и незнане, и обраћамо им се молитвама да нас заступају пред Богом и помогну нам у животу. Већина њих је живјела у давна времена, а у молитвама данас ми се обраћамо свима, најдрагоцјенијим бисерима нашим, призивамо их из пребогате ризнице нашег духовног богатства."
"Они су наши најбољи извори побожности, највреднији учитељи православља, добри и благи дјелатељи у винограду Господњем на светој српској земљи."
"Окупили смо се данас овдје да се на тим дубоким изворима побожности, на тим непресушним кладенцима вјере живе напојимо, да са нама не буде као у вријеме пророка Јеремије кад је његов народ отпао од Бога, од Извора воде живе. Тако да се и ми, драга браћо и сестре, вратимо својим дубоким изворима побожности, моралности које су ископали наши честити преци, светитељи, просветитељи, учитељи, мученици и великомученици, преподобни и сви свети Срби“, казао је свештеник Оровић.
Освештан је и преломљен славски колач који су, поводом своје крсне славе принијели чланови Сабора српских породица у Црној Гори.
По одслуженој Литургији,дружење је настављено у манастирској порти, гдје је одржан пригодан културно-умјетнички програм.У име организације Сабора српских породица обратио се Миле Цицмил, предсједник Управног одбора, који је казао да се сабори српских породица,милошћу Божјом, одражавају већ осму годину око онога највишег што нам је Господ дао, а то је српска породица – "наш заступник на Небесима“.
"Породица јесте мала црква, породица јесте и дом и кућа, породица је оно чему човјек увијек има гдје да се врати и никада не може да странпути или залутати. Ви знате, браћо и сестре, драга дјецо, да нас овдје, у овом манастиру мученику, штите мошти Светог Луке и оних вучедолских мученика у крипти цркве Светог Луке, да нас штите сви светитељи српски и они новомученици који су прибрани у Царство небеско у овом задњем рату“, рекао је Цицмил.
Напомињући да су досадашњи сабори били посвећени великанима из нашег рода, Цицмил је истакао да овогодишњи представља сјећање на помало заборављеног витеза Благоја Јововића, који јебио борац Југословенске војске у отаџбини у Бјелопавлићкој војно-четничкој бригади, а који је извршио атентат на Анта Павелића 1957. године у Буенос Ајресу.
"Тај краљев официр, живећи од својих десет прстију, није ни слутио до оног дана кад је сазнао и видио да се у Аргентини налазиПавелић. Он се зарекао себии свом роду да ће станути испред тог српског крвника и бар дијелом вратити оно што не може да се врати. Кад се тај злочинац нашао очи у очи са нашим горштаком урадио је оно што раде кукавице, бјежао је, али је понио два Благојева метка. Касније је разоткривен и као злочинац отишао са овог свијета, а мислим да није био кадар чак ни да се покаје“, поручио је Миле Цицмил.
Добродошлицом је сабране поздравио и јеромонах Арсеније Самарџић, игуман косијеревске светиње. Он је, осврћући се на страдања српског народа кроз историју, казао да смо велика страдања претрпјели од туђина, али и "од браће“о чему свједочебројне јаме, којих има у Црној Гори, из којих невине жртве вапију ка Господу.
У културно-умјетничком програму су наступили: КУД “Зора Херцеговине“, етно састав „Василисе“, гуслари Горан Вуковић и Драган Тадић, вокални солиста Лука Цицмил.
