Својом жртвом српски народ сличан је Светом Јовану Крститељу
На дан када наша Света Црква приславља Усјековање главе Светог Јована Крститеља, у недјељу 11. септембра 2016, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Епархије милешевске Г. Јоаникије, служиo je Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Николаја охридског и жичког на Коловрату у Пријепољу.
Саслуживало је свештенство и монаштво Епархија милешевске и будимљанско- никшићке.
Литургију је појањем пратио хор Светог краљa Владислава из Пријепоља.
Велики број вјерника, посебно дјеце, приступио је Светој чаши. Вјерном народу надахнутом архипастирском бесједом обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, говорећи о великом и свијетлом празнику Усјековања Светог Јована Крститеља. Владика је казао да све православне хришћане на овај свети дан обузима двоструко осјећање.
"Свети Јован Крститељ, највећи који је рођен од жене, који је овдје на земљи постигао равноангелни живот, живио као анђео Божји у пустињи, био сасуд Пресветог Духа још од утробе мајке његове, јер га је Господ таквог послао у овај свијет да буде претеча Христов, онај за кога су многи говорили када су чули његову ријеч пророчку да није он Христос о коме су проповједали стари пророци, онај кога сама уста Господња похвалише, он је изобличио тадашњег цара безбожног Ирода, који је почео да разара обичаје, установе Божје на такав начин што је вршио неморал јавно“.
"Разори свој дом, разори дом свог брата, узе жену брата свога, оте му је својим безумљем, својим помрачењем. Ето какав је био он, а она је била још гора. Свети Јован Крститељ само каже: Не можеш ти узети жену брата свога. То је гријех пред Богом. За ту ријеч Свети Јован је главом платио, али, с друге стране, то је било последње врхунско и закључно свједочанство Светог Јована Крститеља, свједочанство његове проповједи“, рекао је Његово Преосвештенство, додајући да је Свети Јован Крститељ цијелог живота својим ријечима и примјером проповиједао Сина Божјег Христа Спаситеља, призивао народ на покајање, савјести грешника пробудио на очишћење,његова ријеч многе је призвала да се у одврате од грешних путева на пут истине и спасења, на пут Божји, пут Христов.
"Он је своју проповјед посвједочио својом главом, својом крвљу запечатио, јер онај који проповједа ријеч Божју, а није спреман на жртву, он ће доћи, прије или касније, у раскорак са самим собом и са Богом, и показаће се да није достојан да проповједа ријеч Божју. А Свети Јован Крститељ се својом жртвом уподобио Господу Исусу Христу Кога је проповједао својим животом од самог зачећа, од рођења и својим подвигом, од почетка до краја, он се показао као претеча Христов. Зато увијек када помињемо Светог Јована Крститеља ми га прослављамо са највећим епитетима, пророк, претеча и крститељ Господњи, онај који је главу своју положио за правду Божју, за истину Божју и тиме постао претеча Христу. Зато овај дан наш Отац Јустин Поповић зове мали Велики петак, и јесте тако, али, и поред свега тога, ово је свијетли дан његовог спомена. Када гледамо из перспективе вјечностиовим чином добровољног полагања главе за Господа Свети Јован Крститељ је прославио име Божје на најузвишенији начин и зато нас, драга браћо и сестре, обузима двоструко осјећање“.
"Зато данас празнујемо и ово је свијетли празник, дан молитве, дан када не треба радити обичне земаљске послове. Овај дан треба посветити молитви и није случајно што је овај дан заокружен у календару као посни, а то је било од давнина. Од апостолских времена овај дан је дан покајања, али истовремено и празнични дан, дан када се у духу радујемо, јер када прослављамо Бога и Његове Свете угоднике, међу њима, послије Пресвете Богородице, први од жене рођени је Свети Јован Крститељ. Нека његове молитве свима нама буду на помоћи“, поручио је Његово Преосвештенство.
Слика одсјечене главе Светог Јована Крститеља, према ријечима Преосвећеног Епископа Јоаникија, упечатила се у живот хришћанских народа, нарочито у живот српског народа.Онај који држи своју главу у рукама показује да се жртвовао заГоспода, а наш народ је жртвом, понекад, сличан Светом Јовану Крститељу, међу којима, нарочито, јасеновачки мученици, "најбројнији мученици у православној хришћанској васељени који су на једном мјесту пострадали“.
"Јуче смо били у Јасеновцу. Долазио нам је Свјатјешји Патријарх васељенски, био је наш Патријарх и пуно архијереја. Јуче смо прослављали Јасеновачке мученике, највећи број мученика у хришћанској васељени православних, који су на једном мјесту пострадали и зар није наш народ, понекад, сличан Светом Јовану Крститељу који држи своју одсјечену главу у рукама. Та одсјечена глава значи и памћење, значи и свијест о жртви, а то је оно што нам је најпотребније“.
"Наговарају нас да заборавимо своје жртве, да их не помињемо, да их избришемо из сјећања од косовске жртве до јасеновачке жртве и до најновијих жртава, које су страдале у вријеме НАТО бомбардовања. Нарочито за те не желе да чују да их помињемо“.
"Добар примјер народа, који је, такође, жртва и то библијских времена, јесте јеврејски народ. Врло интересантан народ који сваку своју жртву пише, не заборавља, а и ми, како тако, враћамо се увијек и не заборављамо. Наш блаженопочивши Патријарх Герман, када је освећивао цркву Светог Јована у Јасеновцу, није случајно што је Светог Јована црква у Јасеновцу, рекао је: Праштамо, али не заборављамо. Мученичка Славонија нас враћа у памет. Јуче је на том жртвеном мјесту, најстрашнијем мјесту, мјесту наше голготе, био велики догађај и велики празник, јер прослављамо Свете мученике Јасеновачкесвесрпске, свеправославне и то је васељенски Патријарх потврдио својом ријечју и својим присуством, својом светом службом“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки и администратор Епархије милешевске Г. Јоаникије.
