Научни скуп „Седам вјекова од помена Бањана (1319-2019)“

У организацији Удружења Бањана и Рудињана „Владика Сава Косановић“, у Никшићу је, у суботу 19. октобра 2019, одржан научни скуп под називом „Седам вјекова од помена Бањана (1319-2019)“.

Научни скуп „Седам вјекова од помена Бањана (1319-2019)“

Учеснике научног скупа, племенике, пријатеље Бањана, госте и публику, сабране у Друштву црногорско-руског пријатељства „Свети Ђорђе“, поздравио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. Владика је, благосиљајући рад скупа, захвалио организатору, Удружењу Бањана и Рудињана „Митрополит Сава Косановић“ на труду да приступе овом часном и узвишеном послу.

„Када обратимо поглед на седам вјекова од кад је име бањског племена први пут забиљежено, онда оживе сјећања на најважније догађаје. Прије свега, изузетно нам је задовољство да чујемо умне, образоване људе, који нам могу приближити те најважније догађаје из наше прошлости. Видимо да су теме заступљене од најстаријег доба, од палеолита, јер нас сам терен овог племена упућује да су Бањани имали своју историју много раније, него што су поменути у сачуваним документима и списима. Гледајући на сву ту нашу прошлост, свакако, понајвише пажње заокупљају ратови, буне и устанци, непрестана борба за слободу, а с друге стране, када видимо како су Бањани и обје Рудине украшене светињама, онда видимо да сва та наша историја, наша прошлост има јаку духовну димензију“, оцијенио је Преосвећени Епископ Јоаникије.

Без те духовности, сматра Владика, прошлост Бањана била би много тамна.

„Духовност Бањана и Рудина концентрисана, понајвише, око манастира Косијерево, у новије вријеме излази пред наше очи и видимо да је то енергија која нас сабира, враћа и изводи на прави пут“, поручио је Владика будимљанско-никшићки Јоаникије.

Поздравном ријечју обратио се и др Војислав Миљанић, а потом је одржан научни скуп, који је, због бројности учесника, био подијељен у двије сесије.

У првом дијелу излагања су имали: академик Зоран Лакић („Племенска свијест у Црној Гори с освртом на Бањане“), Звездана Вушовић-Лучић, археолог („Црвена стијена – опште карактеристике“), др Горан Комар („Бањани – жариште ћириличне писмености на југоисточном Балкану“), др Никола Маројевић („Живот и дјело Митрополита Саве Косановића“), проф. др Живко Ђурковић („Школство у Бањанима“), проф. др Трипко Драганић („Никола Тесла и Бањани“), др Васиљ Јововић („Цркве и манастири Херцеговине у црногорској штампи (1835-1918)“).

У другој сесији радове су изложили: Синиша Јерковић, Јовица Кртинић, Милош Милетић, истраживачи („Генетичко поријекло племена Бањана“), проф. др Вукашин Баћовић („Бањани у епској и лирској поезији“), др Војислав Миљанић („Учешће Бањског батаљона у Балканским и Првом свјетском рату“), Дарко Жарић, виши кустос, историчар и доц. др Саша Станојевић („Бањани у Топлици“), Јован Ј. Алексић, асистент историчар („Дјелатност Павлимира Глиговића у културном животу Косовске Митровице“), др Милан Мицић, научни сарадник („Бањани у колонизацији Баната и Бачке 1920-1941. године), мр Павле Орбовић („Разлог повратка колониста у Бањане и Опутне Рудине из Војводине 1945-1948. године), проф. Милорад Миловић („Рад на библиографији Бањана и Опутне Рудине“).

Након излагања, услиједила је дискусија током које су присутни постављали питања и давали коментаре. Сва излагања биће објављена у зборнику.

Video kanal Eparhije  Radio Svetigora  Sveviđe

Srpska pravoslavna crkva