Ново "Стварање“ представљено у Никшићу
Трибина Удружења књижевника Црне Горе "Свободијада" која је, у понедељак 3. октобра 2016, одржанау Друштву црногорско-руског пријатељства "Свети Георгије“ у Никшићу, била је посвећена новом "Стварању“, часопису УКЦГ.
Након што је 2012. године престао са излажењем, часопис је обновљен појављивањем новог броја као слављеник два велика јубилеја: миленијум од мученичке смрти српског Светитеља Јована Владимира, 70 година Удружења књижевника Црне Горе и његовог књижевног часописа.
Овај јубиларни број приредили су писци: Милица Бакрач, Будимир Дубак и Новица Ђурић, дизајнирао га је Борис Шундић, а штампање помогао Српски национални савјет на чему је, у уводној ријечи, захвалила Милица Бакрач, уредница трибине "Свободијада“.
"Стварање” биљежи Слово Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, Владике Николаја Велимировића, аве Јустина Поповића, Андрије Качића-Миошића, Лазара Лазаревића, Јована Стерије Поповића, Петра Прерадовића, Књаза Николе, Павла Ј. Одовића, Стевана Сремца, Будимира Дубака, Јована Пламенца, Благоја Баковића, др Васиља Л. Јововића“.
"Оданост, љубав, страдање, жртва, светост, од почетка писане и усмене књижевности били су мотиви пјесника и пјевача. О страдању краља Владимира писао је и хаџи Радован Бећировић Требјешки, Момир Војводић, Јован Дујовић, Рајко Петров Ного, Гаро Јовановић, Вишња Косовић, Иван Негришорц, Бећир Вуковић, Андрија Радуловић, Перивоје Поповић, Ђорђе Брујић, Данило Јокановић, укупно, око 50 пјесничких остварења“, казала је, представљајући нови број "Стварања“, Милица Бакрач.
У име редакције која је приредила обновљено "Стварање“ говорио је књижевник Будимир Дубак.
"Јован Владимир се у књижевности, углавном, третиран са аспекта мученичке смрти, чудесне љубави са Косаром, велике жртве, његове велике молитве којом је побјеђивао непријатеље и свјесног одласка на погубљење зарад очувања свог народа. Међутим, није довољно истражено колико је Свети Јован Владимир значајан за свеколику словенску православну и српску културу и духовност“.
"Нарочито је на ту димензију обратио пажњу Свети Владика Николај Велимировић који је 1925. објавио Читанку о Светом Јовану Владимиру, дајући велики акценат на учешће писаца у слављењу и култу Светог Јована Владимира. Међутим, има још једна драгоцјена личност српске историографије и теологије – др Марјановић који је исте године, 1925. објавио темељну студију као човјек огромног образовања, који је истраживао све што се могло наћи у архивима тог доба о Светом Јовану Владимиру. И он је аргументовано показао ову битну димензију Јована Владимира без које не можемо замислити ни Светог Саву, ни Светог Симеона Мироточивог, ни светеродне Немањиће, па дакле, ни цијелу средњовјековну Србију, српску културу и Српску Цркву“, оцијенио је Дубак.
На промоцији у Никшићу учествовали суписци који су својом поезијом или прозом допринијели да овај јубиларни број буде богат и свечан: Милица Краљ, Новица Ђурић, Милутин Мићовић, Радомир Уљаревић, Веселин Ракчевић, Илија Лакушић и Милица Бакрач.
